У оквиру Фестивала сећања, синоћ је у Арт биоскопу „Александар Лифка“ одржана пројекција филма ”Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“, редитеља Лордана Зафрановића.
Четворосатно остварење говори о страдању и тешкој судбини деце и становништва у логору Јасеновац током Другог светског рата, 1942. године, након офанзиве на Козари, чувајући сећање на невине жртве и подсећајући на значај памћења историјских догађаја. Суботичани, који су тражили место више у биоскопској сали, међу првима у Србији су имали прилику да погледају филм, након што је приказан на ФЕСТ-у, а пројекцији је присуствовао и редитељ, Лордан Зафрановић.
- Покушао сам да реализујем овај филм, на којем смо Арсен Диклић и ја почели да радимо још крајем шездесетих година. Међутим, због рата тада није било могуће завршити пројекат. Године 2017. или 2018. поново сам покренуо процес обезбеђивања финансијских средстава, да би филм на крају био реализован у Србији.
Ослањајући се на историјску документацију и сведочења, редитељ кроз филм не приказује само размере ратног страдања, већ отвара и питања људскости, одговорности и начина на који идеологија може довести до злочина и потиснути основне људске вредности.
- На основу документације до које смо дошли, као и истраживања која су претходила снимању, располагали смо огромном архивском грађом. Пре тога сам радио документарни филм „Крв и пепео Јасеновца“, за који сам имао велики тим истраживача, који су прикупљали различите материјале. На располагању смо имали бројне књиге, сведочења и документацију музеја који се баве овом темом. Тај материјал користили смо како бисмо повезали одређене личности и обликовали њихове карактере. Овај филм, међутим, више говори о починиоцима него о жртвама, односно о томе како се зло развија, одакле потиче и како долази до тако монструозних злочина.
Зафрановић је истакао да је филм намењен не само данашњим генерацијама већ и онима које долазе, као упозорење да се слични догађаји никада не понове. Његова жеља је да остварење подстакне гледаоце на суочавање са прошлошћу, али и на размишљање о помирењу, праштању и заједничком животу.









