Велика изложбена поставка радова великана ликовног стваралаштва, академика чланова САНУ (Српске академије наука и уметности), слика великог формата, отворена је 13. марта у Савременој галерији пред, чини се, одабраном публиком. Како већ сам назив изложбе упућује на слике великог формата, упућује и на дела великог значаја, изложбу велику по својим ауторима, по уметничким вредностима, естетици и свим другим артистичким елементима. И саму изложбу као целину сасвим сигурно можемо подвести под — велика изложба складне поставке, иза које стоји кустоскиња Савремене галерије, Нела Тонковић. Већ сам позив Галерије упућен свеколикој јавности заинтересовао је, пре свега, како смо већ навели, пробрану публику. Суботички уметници и ствараоци, колекционари, професори и љубитељи вредних ликовних остварења присуствовали су отварању овог значајног културног програма у нашем граду.
Савремена галерија Суботица део овогодишњег излагачког програма посвећује различитим типовима уметничких колекција. У сусрет јубилеју — 65 година рада Галерије — који ће обележити наредне године — публици ће бити представљен низ изложби које тематизују различите природе колекција и приказују њихове развојне путеве.
Од приватних колекција, преко нових независних, до јавних репрезентативних, овогодишњи излагачки програм показаће како су уметничке колекције живи организми који настају, развијају се и опстају — понекад пркосећи околностима, али увек захваљујући жељи и ентузијазму појединаца, а неретко и шире заједнице.
Прва колекција која је представљена публици је Уметничка збирка САНУ. У Савременој галерији је приказана изложба под називом У великом формату. Слике академика — поклони Уметничкој збирци Српске академије наука и уметности, надовезујући се на сарадњу успостављену са Галеријом САНУ пре десет година.
Уметничка збирка САНУ формирала се паралелно са оснивањем саме институције. Уметничка дела првобитно су била намењена украшавању просторија Академије. Постепено се колекција ликовних радова профилисала и плански допуњавала портретима академика. Непосредно после оснивања Галерије САНУ, крајем седме деценије 20. века, а на иницијативу Одељења ликовне и музичке уметности САНУ. Уметничка збирка је пописана по музеолошким правилима и отпочиње планирано и систематско прикупљање радова ликовних уметника који су били чланови Академије од њеног постанка до данас.
Из ове целине одабрано је девет слика великих димензија, импозантних, не само форматом у коме су се уметници изражавали, већ и значајем аутора за српску културну средину. Публици се представљају дела великог формата великана наше ликовне уметности, који су за чланове САНУ бирани током друге половине 20. века — од Марка Челебоновића, који је изабран 1958. године, до Петра Омчикуса који постаје члан ван радног састава 1994. године. У фокусу нису аутори из времена формирања Друштва српске словесности и Српског ученог друштва у 19. веку, нити данас активни чланови Одељења уметности САНУ, већ генерација аутора најактивнија у време дефинисања Уметничке збирке САНУ и оснивања Галерије САНУ (која води бригу о Академијиној уметничкој колекцији): осам академика — Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Пеђа Милосављевић, Мића Поповић, Младен Србиновић, Владимир Величковић, Радомир Рељић и Петар Омчикус.
Ауторка изложбе Јелена Межински Миловановић, заменица управника Галерије САНУ је у пратећем каталогу изложбе, између осталог, записала: „Слике великог формата рађене уљем, акриликом или комбинованом техником на платну, односно лесониту настајале су у периоду од средине четврте до краја девете деценије 20. века, дају могућност праћења основних ликовних тенденција претходног столећа у српској уметности, али и упознавања поједине фазе стваралаштва уметника – чланова САНУ: од портрета виолинисткиње Марије Михајловић у пуној висини у седефастој гами пастозних наноса боја типичних за радове четврте деценије Пеђе Милосављевића, преко Омчикусовог погледа на Црмницу из времена блиског његовом деловању у Задарској групи, која је искорачила из оквира епохе соцреализма, затим изобиља монументалне мртве природе Челебоновића из средине шесте деценије, Лубардиних варијација на тему националне историје, преко једног од особених постенформеловских ”тродимензионалних„ портрета Миће Поповића, Величковићевих претећих простора и ликова Србиновићеве лирске поетике осме и почетка девете деценије, до Омчикусове погребне поворке са Корчуле из 1980.
Свако излагање уметничке збирке САНУ позив је за публику на нове сусрете и стварање аутентичних искустава у контакту са уметничким делима, али и прилика да се Академија захвали дародавцима чије је деловање незаменљиво у нашој средини и чији допринос отвара врата будућим нараштајима да упознају, да би волели и поштовали, своје наслеђе и традицију. Изложба слика великог формата чланова САНУ истовремено је и својеврсни омаж свим дародавцима заслужним за обим и квалитет ликовног фонда, који Српска академија наука и уметности данас чува.„
Пажљивим посматрањем у готово интимном контакту са изложеним радовима, суботичка публика је изнова потврдила своју опредељеност за вредно уметничко дело, утискујући у своја памћења догађај који се готово једном у животу догађа са понуђеним вредностима.
Након поздрава директорице Галерије Викторије Салме, присутнима се обратила Нела Тонковић, док је изложбу отворио академик Сава Халугин, редовни члан Одељења уметности Српске академије наука и уметности.
Суботичани ће бити у прлици да изложбу У великом формату виде до 2. маја.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
