О томе колико су грамофони били присутни у прошлости, те колико је за музичку историју значајно њихово очување, сведочи изложба „ЛП –Историја грамофона и златно доба плоча“, која је отворена у Градском музеју.
Од 1887. године, када је грамофон патентирао Американац Емил Берлинер, па све до осамдесетих година двадесетог века, овај уређај и грамофонске плоче били су главни начин репродукције снимљеног звука за кућну употребу, кад су их у великој мери заменили касетофони и компактни дискови. Изложба од петнаестак антиквитета, праћених форографијом слика и омотима популарних носача звука, ауторке Викторије Шимон Вулетић, етнолога-антрополога Градског музеја, представља пресек значајног раздобља музичке историје.
Поставка је употпуњена делом ексопоната из збирке грамофона Музеја науке и технике из Београда, која је била једна од првих формираних колекција када је он основан.
У оквиру ове изложбе која ће трајати у наредних шест месеци, представљени су и радови на ЛП грамофонима, професора и ликовног уметника Ненада Ражнатовића, под називом „Бесконачна игра лица“.
