У историји културе Суботице, 5. март 2026. године остаће забележен златним словима као дан за памћење!
После готово две деценије радова на адаптацији, реконструкцији и изградњи, кранови и грађевински радници у згради Народног позоришта у Суботици уступили су место — глумцима и публици. Онима којима је и намењено!
Након априла 2007. године, премијером представе „Сабирни центар” по тексту Душана Ковачевића, а у режији Даријана Михајловића, глумци су се први пут нашли на „даскама које живот значе” на новој, уместо на сцени „Јадран” на којој су „привремено” играли готово пуне две деценије. Томе се обрадовала цела Суботица, али и Србија, а највише — љубитељи позоришта из целог региона.
Јер, уметност, култура и жива реч вратили су се у 21. веку у зграду Народног позоришта у Суботици, које је изграђено по пројекту архитекте Јаноша Шкултетија још давне 1854. године, и то уз очување шест оригиналних стубова из 19. века на његовом прочељу, који су у срцу сваког Суботичанина као један од симбола града.
Протокол о заједничком финансирању израде пројектне документације за адаптацију, реконструкцију и изградњу зграде Народног позоришта — уз учешће Републике и Покрајине са по 45, а Града са десет одсто — потписан је још 2003. године, а радови су отпочели у мају 2007. године, када се приступило рушењу и уклањању дотрајалих делова дотадашње зграде. Суботичка јавност била је подељена, а застоји, прекиди и кашњења у задатим роковима дуго су пратили радове на суботичком „Скадру на Бојани”.
Упркос свему, у септембру 2024. године ново здање Народног позоришта добило је употребну дозволу, ансамбли Драме на српском и мађарском језику преселили су се у нови објекат у октобру 2025. године, а 5. марта 2026. године свечано је отворено и у њему одиграна прва представа.
Тог дана, када је одиграна премијера представе „Сабирни центар”, отворена је једна функционална целина која се простире на 13.747,78 квадратних метара, а у чију изградњу и опремање је инвестирано три милијарде четрдесет милиона четиристо педесет хиљада динара, без ПДВ-а.
За другу функционалну целину, концертну дворану, односно бившу стару позоришну салу површине 1214,20 квадратних метара, тек треба да буду урађени предмери и предрачуни за предстојећу реконструкцију, али она, према речима градоначелника Стевана Бакића, неће ометати уметнички рад Народног позоришта.
Кад и то буде завршено, Народно позориште имаће укупно 14.962 квадратна метра простора опремљеног најсавременијом позоришном и сценском техником, чиме ће, према речима министра културе Србије Николе Селаковића, постати најбоље не само у региону већ готово и у Европи.
Како је изјавио Никола Селаковић, овако савремену зграду Народног позоришта „за сада има само Берлин, а у Паризу су тек отпочели да граде оно што Суботица већ има”.
Историјски дан за Суботицу
— Тешко је изабрати праве речи за овај величанствени дан у коме сам имао част да са министром културе Николом Селаковићем, председницом Покрајинске владе Мајом Гојковић, председником Покрајинске скупштине Балинтом Јухасом и мојим „братом” Балинтом Пастором, обиђем завршене радове на адаптацији, реконструкцији и изградњи објекта Народног позоришта у Суботици, једног од најзначајнијих симбола културног идентитета нашег града. Чекали смо непуних 19 година да бисмо 5. марта поново отворили овај дом где су се опет вратиле уметност, култура и жива реч — изјавио је на свечаном отварању Народног позоришта Стеван Бакић, градоначелник Суботице.
Он је истакао да обнова зграде Народног позоришта „није била само питање финансија или завршеног грађевинског објекта” већ много више од тога.
— Тиме смо послали једну снажну поруку, а она је доказ да, када се „увежу” сви нивои власти, и када смо, како каже наш председник Александар Вучић, јединствени и сложни — можемо све. И ово је прави показатељ тога. А ја ћу додати да, када смо јединствени и сложни — само небо нам је граница — истакао је Стеван Бакић. — Овај дан за мене има још једну симболику, а то је да је 5. март рођендан председника Србије Александра Вучића. Управо њему желим да изразим посебну захвалност јер је он и најзаслужнији што је ова зграда завршена. Такође, изражавам захвалност некоме ко, нажалост, више није са нама, а то је покојни Иштван Пастор. Посебну захвалност изражавам свим покрајинским владама. Ништа мању захвалност изражавам менаџменту, свим запосленима и уметницима Народног позоришта који су својом професионалношћу и посвећеношћу остварили тријумф у уметности упркос неадекватном простору сцене „Јадран” у коме су радили, а то су доказали освајањем бројних награда.
Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, поручила је поводом отварања здања Народног позоришта да смо тиме „постали део историје, укупног позоришног и културног живота целе државе”.
— После готово 20 година радова, налазимо се у модерном, најсавременијем здању које је 5. марта, премијером „Сабирног центра” Душана Ковачевића, отворило своја врата и постало најлепше место за живот, како уметници воле да називају позоришта, зато што, када гледате позоришне представе, уживате и у музици, у сценографији и у костимима те добијете неку лепшу слику живота који нас окружује. Нема ништа лепше од уживања у уметности — истакла је Маја Гојковић.
Она је нагласила да је чин отварања и почетка рада Народног позоришта „изузетна привилегија”. Подсетила је на чињеницу да је обновљено заједничким снагама Републике, Министарства за културу, Покрајинске владе и Града Суботице након много „компликација и мењања пројекта”.
— Од 2012. године, када се у обнављање Народног позоришта укључио и сам председник Србије Александар Вучић, заједно са Иштваном Пастором, наставили смо и заједнички завршили овај пројекат. Толико је времена протекло да ћемо ми из Републике, Покрајине и Града тек заједно „сести да сведемо рачуне” колико је времена тачно прошло и колико је новца укупно потрошено. Али, сигурно је да је уложено неколико милиона евра у ову лепоту коју имамо сада — рекла је председница Владе Војводине.
Она је истакла да, уз привилегију, менаџмент Народног позоришта на челу са управником Милошем Николићем, има и пуну одговорност да ова зграда заживи пуним плућима, да имамо пуно премијера, али и да се оствари добра сарадња са другим позориштима, пре свега са позориштима у Београду и Новом Саду.
— Имамо Српско народно позориште, балет, али и Позориште „Ујвидеки синхаз”(Ујвидеки сзинхасз) које прави заиста добре представе на мађарском језику. Циљ је да сви долазе овде са својим представама те да и ми, који не говоримо мађарски језик, захваљујући титловима које смо увели, пратимо и уживамо у тим садржајима. Али, изазов је успоставити сарадњу и са Београдским фестивалом игре, Стеријиним позорјем, Битефом, организаторима концерата и многим другима — нагласила је Маја Гојковић.
Она је поручила да је циљ да сви наступају у Суботици и да се тако постигне „централизација културе у нашој земљи”.
— Сада имамо одличне путеве, а и брзи воз Београд-Нови Сад-Суботица, што омогућава брз и лак долазак до града на северу Бачке. Зато, како су Суботичани до сада ишли у Београд и Нови Сад да гледају представе и концерте, од сада ће Београђани и Новосађани из истог разлога сада долазити у Суботицу. Након ове премијере, већ је договорено између управнице Балета Српског народног позоришта у Новом Саду Драгане Милошевић, Аје Јунг и Милоша Николића, гостовање балета које помаже Балетска академија Мађарске. Заказано је за почетак маја, када ће Суботичани већ моћи да уживају и у балету на мађарском језику — најавила је Маја Гојковић.
Она је додала да ће се Град Суботица, Покрајинска влада и Министарство културе договорити о начину финансирања Народног позоришта у будућности, које је 5. марта предато позоришним радницима, Суботичанима и читавој Србији на употребу и уживање.
Свима отворена врата за културу
— Задовољство ми је и част што сам данас у Суботици, на дан за који никако нећемо претерати ако га назовемо — историјским. Драго ми је што сам међу људима који раде у овој „кући” која се враћа у своје велелепно здање, улепшано и осавремењено изнад европских стандарда. Имали смо прилике да обиђемо и Велику и Малу сцену и Балску или Концертну дворану. Зато могу да тврдим да овако нешто нема нико у нашем региону. Овакво позориште нема ни Мађарска, која у културу улаже неупоредиво више него што то чини Србија. Немају га ни Румунија ни суседна Хрватска, нема га ни једна бивша југословенска република, Бугарска, Грчка… Дакле, ово што смо данас отворили у Суботици, у овом делу Еропе има само Суботица и само Србија — оценио је Никола Селаковић, министар културе Србије.
Он је подсетио да у овом здању ни једна представа није одиграна од априла 2007. године, када је отпочела реконструкција у коју је, према његовим речима, заједнички инвестирано „неколико десетина милиона евра, односно неколико милијарди динара”.
— Оно о чему сам разговарао са Балинтом Пастором, а што вама желим да истакнем, јесте да је овај пројекат до 2012, односно до 2014. године „тапкао у месту”. Од тада, када је тадашњи председник Владе, а сада председник Србије постао Александар Вучић, држава се укључила у Протокол који је потписан још 2006. године, а када је одређена пропорција учешћа у финансирању Републике, Покрајине и Града Суботице, држава почиње да испуњава своје обавезе, а од 2016. године, пројекат реконструкције и изградње Народног позоришта у Суботици добија епитет пројекта од националног значаја и де факто (де фацто) од тада почиње много озбиљнији приступ инвеститора реализацији овог великог пројекта — подсетио је Никола Селаковић, министар културе Србије.
Он је изјавио да за Народно позориште у Суботици, за које формално-правно не може да се каже да је од националног значаја, али да због онога какво је било и шта је сада, може да се призна да се „уздигло у установу од националног значаја по питању својих потенцијала, а којима не располаже ни једно друго позориште у Србији“.
— Сада је заједнички задатак Републичке Владе, Министарства културе, Покрајинске владе и Града Суботице да нађу начин како да Народно позориште, које представља место сусрета различитих култура и стилова, отвори своја врата како за уметнике из Србије тако и из Мађарске, па и за све остале који желе да дођу и наступају овде, на једној од три најсавременије сцене у Европи. Оно што смо данас видели на Великој сцени има само Берлин. У Паризу је тек започета изградња оваквог позоришта, а већ га има наша Суботица — устврдио је министар културе Србије.
Он се поводом отварања обновљеног здања Народног позоришта захвалио свима онима који су дали свој допринос и омогућили да дође дан отварања тог здања културе.
— Желим да се захвалим покојном господину Иштвану Пастору кога памтим како је долазио код Александра Вучића, тадашњег председника Владе, да би се залагао да се ово позориште квалификује као пројекат од националног значаја. Такође, што је овај пројекат завршен, желим да се захвалим председнику Србије Александру Вучићу, садашњој председници Покрајинске владе која је раније руководила ресором културе. Захваљујем се и градоначелнику Суботице Стевану Бакићу који је говорио да је најпоноснији на два пројекта: један је брза пруга која повезује Суботицу са Београдом, а ускоро и са Будимпештом, а други је — отварање зграде Народног позоришта.
Министар Никола Селаковић се захвалио и онима „који су одмагали” јер, како је објаснио, „да није било њих не би ни мотивација оних који су желели да ово ураде била толико јака”.
— Ово је доказ да се упорност и неодустајање исплате. Можемо да се поносимо оним што су од данас добили Суботица и Србија, а већ од сутра морамо озбиљно да се позабавимо функционисањем ове „куће” и како да је учинимо препознатљивом у Европи, не само по техничко-технолошким могућностима већ и по оном што ће бити на репертоару — истакао је Никола Селаковић. — Ја сам данас са својим колегама из Министартва културе у Суботицу дошао брзим возом, што има и практично и симболично значење. Свако из Београда ко буде желео да види добру представу, требаће му само сат и 19 минута. Ништа више није далеко. Србија се развија, напредује, улаже, не само у своју инфраструктуру већ и у културу, а доказ за то је управо овај велики пројекат, његов завршетак и почетак поновног рада играњем прве представе „Сабирни центар”.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
