Читаоница Градске библиотеке, протеклог петка, угостила је аутора и уредника емисије „5казање“ Бору Отића, који је том приликом представио своју прву књигу под називом „Шором, средом“. 



„Шором, средом“ представља збир животних прича обичних људи, чије издавање је  подстакнуто радом Боре Отића у култној емисији „5казање“ која се емитује на Првом програму Радио-телевизије Војводине већ  тринаест година.



Бора Отић, аутор: „Причали су сви да ће крај света бити 2012. године, па су се скупљале резерве џакова шећера и брашна, за сваки случај, ако баш нешто удари у нашу планету. А ја, сам се уплашио да ће нестати струје и да нећемо моћи ништа да сачувамо од оног што смо у електронској форми направили. Па сам, ето, седо и написао књиг да то све остане одштампано на папиру, злу не требало. Тад сам писао приче за новосадски „Дневник“, а данас пишем за „Војвођански магазин“, те се временом накупило материјала да може да се направи једна књига. Стварно би било штета да ових четрдесетак прича које су у књизи не остану негде укоричене. Имао сам то искуство, да све ове године колико путујемо будемо у разним крајевима Војводине и уприлици да оковечимо и забележимо те тренутке на фотографији од којих су неке приказане у књизи и које прате приче.“



Препуна архаизама и старих речи, ова збирка војвођанских прича, у себи садржи и јединствени „Речник мог завичаја“, којим је Отић покушао да на хартији овековечи и протумачи корене језика који ишчезава. 



Бора Отић, аутор: „Није ово класичан речник. То је кратка форма, прича у причи. Могло би се рећи да имате две књиге у једној. А ево и како то заиста звучи: реч  – мираз –  Мираз је имовина коју невеста доноси кад се уда. Перје је кад ког било део мираза и штафира, а кад се млада удавала носило се девет јастука (шест стајаћих и три спаваћа). Барем три киле перја било је по јастуку, да се не срамоте. Код нас у Бачкој се чује и оно „ж“ кад се прича о миражџикама, која је била добра прилика и често је улог био већи од лепоте. Јер знало се и онда да је та лепота пролазна, иако за њу нису много ни марили. Па и да се младожења бунио није му пуно вредело, јер га надгласа његова алава опозиција, којој је само капитал био у глави. Мирније су спавали ови с капиталом нег’ младожења с’ том приликом што има добар мираз.“



Уз звуке тамбурице, присутни на промоцији књиге „Шором, средом“, чули су и приче о појавама, појмовима, дворцима, обичајима на селу и салашима, о љубави и много чему. Ипак, то није све што је Бора Отић имао да нам исприча, јер како каже, има ту још пуно успомена које би се могле „укоричити“ у славу обичног живљења.