У башти „Гелато” кафеа у Новом Бечеју, у понедељак, 6. октобра, одржана је промоција 10. књиге филателисте, хроничара и заљубљеника у локалну историју Кароља Андреа под називом „Посластичари у Новом Бечеју”. Присутнима су се, поред аутора, обратили Роберт Међеши, власник књижаре „Дијана 1990”, уз чију помоћ је ово дело угледало светлост дана, као и Љубица Киселички, професорица математике, родом Новобечејка, која подсећа да је ово најмање 20. окупљање које је иницирао или самостално организовао Карољ Андре: Без његових књига, изложби, манифестација којима сам присуствовала, међу којима је и скуп јавних бележника Угарске (Мађарске) где смо се сетили како је то некада изгледало, мислим да Нови Бечеј не би био варош каква јесте. Многа већа места немају забележено шта се то у прошлости дешавало и ми смо кроз његове књиге и истраживања свесни тога који је значај имао Нови Бечеј и колико је то била, морам да кажем, културно маркантнија средина него што је сада. Ви кроз те фотографије посластичарница видите амбијент у коме се онда живело, видите та породична догађања, да је то, у ствари, био неки прогрес и да је систем функционисао тако да је свака иницијатива могла некако да се реализује и да дође до неког свог врхунца.

Некада се знање преносило у радњама провереног квалитета, уз пажљиво учење од искусних посластичара, а вештина потврђивала полагањем мајсторског испита пред стручном комисијом. Да традиција и квалитет имају трајну вредност потврђује и чињеница да поједине посластичарнице деценијама одолевају времену и чувају препознатљиве укусе, попут свима познате „Шехерезаде“ породице Хасани: Хоћу да се захвалим Карољу зато што смо данас сведоци великих миграција и не баш лепих дешавања у свету, а он је овом књигом показао да сваки човек током свог живота, у овом случају ови посластичари који данас нису међу нама, доприносе нешто својој заједници и лепо је што се заложио да их сачува од заборава, поручио је Јетон Хасани, мештанима шпознатији као Тони.

Лектуру књиге потписују Гордана Свиленгаћин за српско и Марта Бузаш за мађарско издање, а у знак захвалности примерци књиге уручени су и другим појединцима који су допринели њеном објављивању.