На 85-годишњицу рођења чувеног суботичког књижевника Саве Бабића, јуче је испред огранка Градске библиотеке на Палићу, откривен споменик у знак сећања на његово стваралаштво и допринос српско-мађарском књижевничком опусу.
Сава Бабић, рођен 1934. године на Палићу, иако коренима везан за тло Херцеговине, био је васпитан у духу живља са севера Бачке. Због рата, Сава је био принуђен да основну школу похађа на мађарском језику, те је од раних дана савладао велики фонд речи. Касније, као утемељивач модерне српске хунгарологије, српској култури 20. века пружио је до тада невиђени ниво преводилаштва и досегао незапамћену културно посредничку улогу у односу двеју земаља. У знак сећања на тај допринос, непуних седам година после његове смрти, на иницијативу књижевнице Илидико Ловаш, коју су подржали Мађарски национални савет и Влада Мађарске, израђена је спомен – биста.
Бронзана, апстрактна творевина дело је суботичког вајара Саве Халугина, које је изабрала Бабићева удовица Љиљана. Биста својим изгледом донекле осликава оно што је уметник кроз свој живот и стваралаштво настојао да досегне. На неизбрисив траг који је Бабић оставио, поред његовог некадашњег ученика, др Марка Чудића, универзитетског професора катедре за хунгарологију, подсетио је и књижевник и критичар Петар Арбутина, претходно ставивши шешир који је припадао Сави, на још неоткривен споменик. По речима психолога, проф. др Жарка Требјешанина, најважнија мисија коју је Бабић имао током дугог низа година бављења књижевношћу, била је превођење и увођење фигуре мађарског писца и есејисте, Беле Хамваша у српску културу.
На есеј „Бела трава“ и дело „О вину“ Беле Хамваша, подсетили су глумци Владимир Грбић и Марта Береш, након чега је скуп завршен полагањем цвећа сећања на бисту посвећену књижевно-преводилачкој заоставштини Саве Бабића.