У Градском музеју отворена је међународна изложба реатаурираних дела барокног сликара Паула Антонија Сенсера (Паулус Антониус Сенсер), на којој су приказана нека од његових капиталних дела која је стварао по узору на технику познатих бечких мајстора из тог доба.
Трпезарију Печујског семинара, давне 1751. године, обогатиће слика Паула Антонија Сенсера. Њу осјечко-печујски мајстор, инспирисан сценом из Новог завета, по наруџбини осликава дочаравајући приказ чудотворног умножавања хлеба. Након два века, дело бива уролано и одложено на таван бискупског архива, где остаје наредних седамдесет година. Сарадњом Градског музеја и Печујске бискупије оно у новембру стиже у наш град, где је темељно рестаурирано. Једна од интересантности овог приказа библијске сцене је и то што се на њој може пронаћи аутопортрет Сенсера, што је врло неспецифично за њега, будући да се готово никада није ни потписивао на својим сликама.
Поред новооткривене слике, на изложби која је првобитно била планирана за април, нашло се још четрнаест других остварења овог аутора позајмљених из делова Бачке, Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине. Рад на припреми изложбе и рестаурацији, како саговорница објашњава, послужио је као добра основа за даља истраживања стваралаштва Сенсера и боље разумевање културног наслеђа средњеевропског сликарства 18. века.
Сенсерова остварења, красиће зидове Градског музеја све до почетка септембра, након чега ће бити приказана и у Печују, док ће рестаурирано дело „Чудотворно умножавање хлебова“, после више деценија, бити враћено на оригинално место.
У Градском музеју отворена је међународна изложба реатаурираних дела барокног сликара Паула Антонија Сенсера (Паулус Антониус Сенсер), на којој су приказана нека од његових капиталних дела која је стварао по узору на технику познатих бечких мајстора из тог доба.
Трпезарију Печујског семинара, давне 1751. године, обогатиће слика Паула Антонија Сенсера. Њу осјечко-печујски мајстор, инспирисан сценом из Новог завета, по наруџбини осликава дочаравајући приказ чудотворног умножавања хлеба. Након два века, дело бива уролано и одложено на таван бискупског архива, где остаје наредних седамдесет година. Сарадњом Градског музеја и Печујске бискупије оно у новембру стиже у наш град, где је темељно рестаурирано. Једна од интересантности овог приказа библијске сцене је и то што се на њој може пронаћи аутопортрет Сенсера, што је врло неспецифично за њега, будући да се готово никада није ни потписивао на својим сликама.
Поред новооткривене слике, на изложби која је првобитно била планирана за април, нашло се још четрнаест других остварења овог аутора позајмљених из делова Бачке, Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине. Рад на припреми изложбе и рестаурацији, како саговорница објашњава, послужио је као добра основа за даља истраживања стваралаштва Сенсера и боље разумевање културног наслеђа средњеевропског сликарства 18. века.
Сенсерова остварења, красиће зидове Градског музеја све до почетка септембра, након чега ће бити приказана и у Печују, док ће рестаурирано дело „Чудотворно умножавање хлебова“, после више деценија, бити враћено на оригинално место.
