У оквиру обележавања Светосавских дана, синоћ је у СКЦ „Свети Сава“, одржана промоција нове књиге академика Матије Бећковића, под називом „Сто мојих портрета“.
„Оно што памтимо је најважније и најсветије, а оно што не памтимо то изгледа није ни важно“, рекао је Матија Бећковић, објашњавајући публици, која је до последњег места испунила задужбину Душана Радића, као и да је у свом новом делу пописао своје памћење баш онако какво јесте, истинито и осећајно. Стварајући књигу, Бећковић је покушао да изврши инвентар сећања и присети се оних који су, како каже, по необјашњивом критеријуму остали упечаћени у његовој свести.
Матија Бећковић, аутор: „Како не бих писао своје мемоаре, ја сам песмом описао своје пријатеље и најупечатљивије доживљаје из живота. То је она усмена заоставштина која обично одлази са људима и остаје незаписана. На овај начин сам се одужио људима са којима сам провео живот и са којима нисам предстајао да се дружим и после њиховог одласка на онај свет. Са њима свакодневно разговарам и готово се ништа није променило у нашем односу, иако они више нису са нама.“
У новом делу академика Бећковића, „Сто мојих портрета“ обреле су се многе знамените личности попут патријарха Павла, Меше Селимовића, Добрице Ћосића, престолонаследника Александра ИИ Карађорђевића. Током друге Светосавске вечери, песник је присутне причом одвео и до Сенте, места у којем је рођен, додајући да су у том времену у Суботици живели његови касније најбољи пријатељи Стева Раичковић и Душко Радовић, чији су се портрети у виду песама такође нашли у књизи.
