Како би сачували од заборава стари буњевачки обичај, и ове године је у Малој Босни организовано прескакање ватре на Светог Ивана Цвитњака. Окупило се младог света да по први пут прескаче ватру, али и старијег – да се подсете како је то некад било.
Данас, баш као и пре стотину година у буњевачкој ношњи и са венцем исплетеним од пољског цвећа у коси, прескакала је ватру и Мартина Дујмовић из села Светозар Милетић. Како каже, никад није чула за овај обичај, због чега је и одлучила да дође.
Да се присети младости и негдашње атмосфере по суботичким шоровима, дошао је и седамдесетрогодишњи Марко Нимчевић. Како прича, некад се веровало да Иван Цвитњак чува жито уочи жетве, а када се ватра угаси, гареж ће сачувати руке и стопала од жуљева, који су пратили тежак паорски живот.
Посебну симболику имали су венци од ивањског цвећа, које су носиле искључиво неудате девојке. Када би га бациле на кућу ако би остао на крову, веровало се да ће се те године удати. Ако би га пак бациле на дрво – што више би се венац закачио, то је значило имућнијег мужа. Качили су се венци и на забат куће, како би сачували домаћинство од грома.
Подршка чувању традиције и буњевачких обичаја стигла је и из локалне самоуправе.
Традиционално прескакање ватре на Светог Ивана Цвитњака организовано је оквиру Дана дужијанце, који се слави 15. августа, као један од четири национална празника буњевачке заједнице у Србији.
