Богатим културно-уметничким програмом у сали Дому културе у Бочару свечано је обележено пола века културног стваралаштва у овом насељеном месту. Бројна публика није штедела дланове док су се на сцени смењивали вокални солисти, млади виртуози, као и чланови фолклорног ансамбла, од којег је све и почело давне 1975. године, под кореографском палицом мештанке Савете Илић: Требало је издржати пошто се не ради у континуитету, али мени је овај јубилеј дао мотив, сада је 50 година, дакле, не можемо датум померати, а одазвала се и једна група младих девојака која је била веома заинтересована, па смо припремили један леп перформанс, чак 23 игре из читаве Србије у 14 минута, каже кореографкиња. Ту су и наши ветерани који су са мном почели давне 1975. године, ту су и жене из тадашњег актива жена које су везле наше ношње, оне сада имају преко 80 година, док су први играчи који су наступили 60 плус.

Да не сабирамо године, биће их много, драго ми је да су ове девојке ту јер треба то неко и да настави и мени је скоро 70, а то треба да ради неко много млађи. Оно што је мени онако баш драго је чињеница да се 50 година играју правилни, изворни кораци, да нико не учи погрешно, говорим као неко ко је то учио и кроз бившу Југославију прошао много јер је био заиста добар ансамбл, а сада се надам да ће ови млади после овог концерта наставити. Штета би било да се на овоме заврши. ја сам изузетно срећна и емотивна већ данима, ово је велики тренутак за Бочар и за све нас.

Било је ово и својеврсно музичко путовање где је публика игром и песмом отишла до Грчке, Италије и Мађарске, а да музика, осим граница, не познаје ни године показује чињеница да најмлађа учесница има 11, а најстарији солиста чак 78 година: Давно сам почео ја… Око 50 година сам се бавио музиком, радио по локалима, ресторанима, хотелима, а уз то сам радио и у фолклору, помагао сам у оркестру. Ми смо били једно време и најјачи у општини и околини, тако да су нас многи и помагали, то су донатори који су нам куповали ношње и инструменте, сећа се извођач народне музике Раде Радошевић. После се то и угасило, али, ево, сада обележавамо јубилеј. Ја сам сад већ у годинама, фале ми још две до 80, али ми је драго да видим да овај млади свет хоће да се бави овим, да се то не заборави. Обећао сам да ћу доћи и био сам да помогнем, да отпевам нешто. Некада сам и свирао, био сам хармоникаш, сада више не могу, па само певам, најчешће народне песме из Босне и крајева, одакле и јесте пореклом већина људи из нашег села.

Жељу да фолклор и културно стваралаштво поново заживе у Бочару деле и генерације које стасавају, којима припада и Катарина Малеш, чланица фолклорног ансамбла: Имали смо баш пуно проба, јако ми се свидело да овако тренирам и играм и волела бих да се ово настави, да и даље имамо фолклор у овом нашем малом селу. Није било тешко, треба само воље и труда и то је то.

Посебне симпатије публике освојио је млади уметник Реља Кубет, у пратњи наставника Владимира Милованова, а умеће на овом инструменту показао је и Иван Стојанов. Програм су песмом обогатили и вокални солисти Даница Ковачевић и Стојан Месарош, који је уз тамбуру извео сплет мађарских песама.