У Српском културном центру синоћ је представљен књижевни портрет Љубивоја Ршумовића, поводом 60 година књижевног рада нашег познатог песника.
Нема оног ко није одрастао уз дечје песмице, попут „Ау што је школа згодна“, „Вуче, вуче, бубо лења“ или „Браћу не доносе роде“. Надалеко је познато да је Ршум један од најистакнутијих српских песника који је под утицајем Душка Радовића, почео да пише и оставио неизбрисив траг у поезији за децу. Објавио је 86 књига и за већину добио најпрестижније књижевне награде. Као аутор емисија за најмлађе, кроз „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“ и „Фазони и форе“ едуковао је и анимирао децу на најбољи начин. О његовом књижевном опусу и делу у задужбини Душана Радића, говорио је књижевни критичар Петар Арбутина, док је сам Љубивоје Ршумовић присутнима причао о свом пореклу, почецима и неисцрпној инспирацији, и том приликом истакао да сви велики ствараоци награђују своје детињство и у својим делима одају почаст свом пореклу.
Љубивоје Ршумовић, књижевник: „Ја се готово кунем у своје детињство и говорим то са пуним правом. Све што сам у животу урадио и написао води порекло из детињства, из Љубиша, из Муртенице, са Златибора. Наравно, ја сам и градски човек. Живим много дуже у Београду него што сам живео тамо на Златибору, али је можда управо то на неки начин учврстило ту грудву времена у коме сам ја био заиста најсрећнији. Срећан сам био у једној сиромашној породици, у сиромашном селу, богу иза леђа, у селу без струје, путева, радио апарата и телевизије.“
Ршумовић је писао и позоришне комаде, режирао је преко 600 емисија, аутор је три уџбеника за основне школе, а упоредо са креативно-умним радом бавио се и спортом. Инспирација за стварање не изостаје, те се ускоро могу очекивати његова нова дела.
