Један од четири национална празника Буњеваца, Дан Дужијанце, обележен је у петак на централном градском тргу. Манифестација је почела светом мисом у Цркви Узвишења Светог Крижа, након које је уследила свечана поворка до споменика Блашку Рајићу, где је положено цвеће.

Поворку су од Буњевачке матице до градског трга предводили бандаш и бандашица: Бранислав Црњаковић и Милица Саулић.

– За мене је ово велика част и много ми значи. Задовољна сам како је све било, мало је било тешко, али успели смо да извучемо најбоље што смо могли – каже Милица.

– За мене Дужијанца значи један диван обичај, где су главни бандаш и бандашица. Ја сам се за овај дан припремао јако пуно, трудио сам се да све буде у најбољем реду, да ношња буде најбоље обучена, да најбоље стоји – додаје Бранислав.

Дан Дужијанце чува традицију предака, слави се на Велику Госпојину, а Национални савет Буњевца се већ десет година бори да он буде уписан на листу културне нематеријалне баштине Републике Србије – рекла је др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета.

– Од тренутка кад се посеје жито у црну земљу, па док никне и роди овај нови хлеб, сви су погледи ратара упућени према небу. Овај хлеб, на Велику Госпојину ми смо данас и посветили, и желимо да, као што у њему има хиљаду зрна која су се сложила, да би добили хлеб од новог жита, да се тако и ми тако сложимо, да на тај начин живимо, као што и живимо у нашем граду. Обичај Дужијанца нам је толико битан и важан да смо га прогласили за национални празник, и пре више од десет година покушали смо да га сачувамо као културну нематеријалну баштину Републике Србије. Верујем да ће лепота и богатство овог обичаја, његово дуго трајање, а векови су у питању, довести до тога да ћемо га на крају успети сачувати.

Дужијанца је обичај који се чува дуже од четири века – истакао је помоћник градоначелника, Срђан Самарџић.

– Овај стари обичај Буњевци су донели са собом када су се пре четири века доселили у Северну Бачку. Том обичају, свом пореклу, вери, језику и култури верни су и данас. То само показује карактер ових људи и чврсту вољу у очувању онога што њих дефинише и оног што је њима најважније. Лепота ношње, игре, музике, песме говори о кротком духу који се никад није дао сломити, а прекретница је било током историје, Буњевци данас уживају свако право у свом граду и АП Војводини и Републици Србији.

Председница Буњевачког националног савета је преузела хлеб од новог жита од бандаша и бандашице, а затим га је предала помоћнику градоначелника.