Поводом Светског дана сецесије у вестибилу Градске куће отворена је изложба „Не/обично лице сецесије“ ауторке Неде Џамић из Међуопштинског завода за заштиту споменика која приказује најзначајнија здања која су изграђена у овом стилу у Србији.
Иако је сецесија као стил у архитектури трајао веома кратко – последњу деценију 19. века и прву 20, стручњаци су сагласни да је био прекретница у схватању архитектуре, уметности и занатства, и представља заједничко историјско наслеђе читавог Карпатског базена и Централно-европске регије. На изложби посвећеној сецесији у Србији представљено је по седам најзначајних објеката из Суботице, Новог Сада и Београда.
„Осим што је главни циљ изложбе да представи објекте и да их промовише јавности, циљ је и да подцрта да је декоративност једна од освних карактеристика овог стила, али исто тако и да укаже на ствараоце ове уметности, који су у том веома кратком времену умели и знали да примене новине у архитектонском обликовању ентеријера и екстерије,“ навела је др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика.
Суботичку сецесију карактерише мађарска варијанта, иако се могу пронаћи и примесе других утицаја.
„Присутна је и бечка, немачка па и француска сецесија. Не зато што сам Суботичанин, веч и иначе, могу да изјавим да је управо Суботица престоница сецесије у Србији,“ Балаж Сич, директор Међуопштинског завода за заштиту споменика.
Председник Скупштине града, др Балинт Пастор, подсетио је на најзначајније објекте изграђене у стилу мађарске сецесије у Суботици а то су Градска кућа и Синагога, као и грађевине на Палићу – Водоторањ, Велика тераса, Женски штранд и Музички павиљон који су по његовом мишљењу наш адут у привлачењу туриста.
„Треба да чувамо наше грађевинско благо и због наших Суботичана, а и због туриста, јер је сецесија наша компаративна предност и уколико желимо да повећавамо број туриста у граду и на Палићу, онда свакако треба да рачунамо на сецесију,“ поручио је Пастор.
Светски дан сецесије обележава се у знак сећања на годишњицу смрти две истакнуте личности овог стила у архитектури – Антонија Гаудија и Едена Лехнера, који су преминули 10. јуна у размаку од 12 година.
