Међународни научно-стручни скуп, у оквиру XВИ Дана Балинта Вујкова, данас је одржан у читаоници Градске библиотеке. Организатори научног скупа су Хрватска читаоница и Завод за културу војвођанских Хрвата у сарадњи са Научним заводом Хрвата из Мађарске.
Традиционални међународни научно-стручни скуп окупио је 30 предавача из Мађарске, Хрватске и Србије. Осим књижевних тема, ове године своје место на скупу нашле су И језикословне теме, о позоришту, теоријској и есејистичкој књижевности, али и културно-историјске.
Катарина Челиковић, председница ОО „XВИ Дани Балинта Вујкова“: „То само значи да тематизирамо не само сами себе, већ да се умрежавамо, јер ево подсјећам, овдје на овом скупу, сада у суорганизацији са Знанственим заводом Хрвата у Печуху, организирамо на неки начин бијеналне скупове на којима онда можемо умрежавати и тематски оно што нас повезује. Тако ћемо данас чути језикословце из Осијека, Загреба, Печуха, Баје. Они ће, такођер, тематизирати и књижевну баштину, не само стару, већ и сувремену, тиме Балинт Вујков прелази границе почетака и на неки начин даје се новум свему овоме.“
У овогодишњем програму научног скупа нашло се излагање Анте Бежена, професора Учитељског факултета у Загребу, на врло интересантну тему за овдашње Хрвате: „Зашто новоштокавски икавски дијалект није прихваћен као хрватски језични стандард?“
„Икавски изговор могао је бити на исти начин књижевни језик као што је заправо сада ијекавски. Дакле, и икавски и ијекавски имали су исти језични капацитет да постану књижевни језици, али су политичке околности одредиле да то буде ијекавски. Тако је ијекавски књижевни односно стандардни хрватски језик, а икавски је, наравно, дијалект“, објашњава проф. Анте Бежен, Учитељски факултет, Загреб.
О овим, али и другим темама говориће се и у другом делу научног скупа, који ће се наставити сутра, на истом месту, од 9 часова. Да су овакви догађаји изузетно значајни, ради очувања хрватског језика, културе и идентитета на овим просторима, мишљење је једног од учесника скупа.
„Ја сам освједочен да је врло важно приређивати овакве скупове, јер знам колика је тешка ова борба за опстанак неке народне заједнице, особито је важно очувати културу, идентитет и језик, јер знам колико је то тешко за нас у Градишћу у Аустрији. За хрватску заједницу на овим просторима, врло је важно пробити се уз остале језике који овде постоје,“ додаје проф. Роберт Хајсзан, Панонски институт, Пинковац (Градишће), Аустрија.
Дани Балинта Вујкова – дани хрватске књиге и речи, оцењени су као једна од највећих и најзначајнијих књижевних манифестација хрватске мањине у Војводини.
