Реконструисана зграда Народног позоришта, након скоро две деценије, од данас је поново у функцији. Зграда је подигнута давне 1854. године, према пројекту архитекте Јаноша Шкултетија, и од тада представља један од симбола града. Током реконструкције је срушен највећи део објекта, а сачуван је предњи део и стубови из 19. века.

Спровођење протокола о изградњи и адаптацији Народног позоришта је закључено 2006. године, када је одређена пропорција улагања државе, покрајине и Града, али је, по речима министра културе Николе Селаковића, пројекат годинама „тапкао у месту“. Тек од 2016. године пројекат је проглашен пројектом од националног значаја. Од тада почиње много озбиљнији приступ инвеститора у реализацији, а крајњи резултат је позориште на светском нивоу – изјавио министар.

- Овако нешто, са пуним поносом можемо да кажемо, нема нико у нашем региону. Овакво позориште нема данас ни Мађарска, која у културу улаже неупоредиво више него што то чини Србија, нема га ни Румунија, нема га ни суседна Хрватска, нема ниједна бивша југословенска република, ни Бугарска, Грчка… Дакле, у овом делу Европе ово што смо данас отворили у Суботици, има само Суботица, и само Србија.

Данашњи дан улази у историју културног и позоришног живота Србије, а важан је и када је децентрализација културе у питању – рекла је Маја Гојковић, председница Покрајинске владе.

- Сада имамо одличне путеве, али је изузетно важно и да имамо и брзи воз, и да смо ту за неких пола сата у Суботици, и како Суботичани долазе у Нови Сад да гледају поједине представе и концерте, тако ће сада и Београд и Нови Сад долазити у Суботицу.

Када смо јединствени и снажни, можемо све, а ова зграда је показатељ тога – изјавио је градоначелник Суботице Стеван Бакић, и изразио је посебну захвалност председнику Србије, Александру Вучићу, и преминулом Иштвану Пастору, председнику Савеза војвођанских Мађара, Влади Републике Србије, као и целокупном менеџменту и уметницима Народног позоришта.

- Да бих вам објаснио, овај пројекат се састоји из две функционалне целине. Ми данас отварамо једну функционалну средину, које је, изражена у квадратима, 13.747,88 квм. Досадашња вредност утрошених средстава је 3 милијарде 40 милиона и непуних 450 хиљада динара, без ПДВ-а. Друга функционална целина је концертна дворана, то је бивша, стара позоришна сала, где треба тек да се ураде премери и предрачуни, и да видимо колико је то средстава, али та реконструкција неће ометати рад Народног позоришта. Зато је то и посебна целина. Народно позориште има укупно 14.962 квм, а ова друга функционална целина за себе има 1.214,20 квм.

Прва представа у реконструисаном објекту биће изведена сутра, 6. марта, када ће публика имати прилику да види премијеру представе „Сабирни центар“, у режији Даријана Михајловића.