Књижевна манифестација „Песничка република“ у Банатском културном центру у Новом Милошеву ове године је одржана по осми пут, а у оквиру програма манифестације додељене су награде, Грамате Песничке републике, након чега је организован и традиционални песнички маратон. На самом почетку програма, минутом ћутања, одата је пошта преминулом члану Владе Песничке републике и дугогодишњем сараднику Банатског културног центра, књижевнику др Зорану Ђерићу.
Грамата Песничке републике за пропуштену прилику за ненаграђену књигу припала је књижевнику Ђорђу Писареву за дело „Књига господара причаˮ (Видици, 1985). Грамата Песничке републике за животно дело припала је књижевнику Јовици Аћину, док је Грамата Песничке републике за поетско књижевно стваралаштво припала песникињи Марија Шимоковић. Добитница Грамате Песничке републике за допринос међународној сарадњи је историчарка, комуниколошкиња, уметница и новинарка, Мила Михајловић.
„Књига је мени у том тренутку била веома битна, посебно што су је тада заправо изабрали двојица врло угледних уредника и критичара, Саша Јерков и Предраг Марковић. Она је и објављена у једној специфичној варијанти, адресована као писмо у заједничкој корици. Ту смо објавили, те прве књиге, Светислав Басара и ја. Као што рекох, та је књига у том тренутку мени била значајна и дала ми је неку инерцију, али наравно, током година, човек просто „баци“ то иза леђа, тако да сам захвалан Песничкој републици, тј. колеги и пријатељу Радовану Влаховићу који из прашине заборава вади ствари за које сам се запањио да још увек функционишу. Још ми је драже што је у плану да буде поново објављена. Наравно, немам намеру да мењам ишта у тој књизи, јер бих управо хтео да сачувам тај дух тог некада. У том тренутку она је за мене била подстицај, својеврсна борба против неке „старинске“ литературе. У међувремену су се моје страсти смириле. Не мислим да је револуционарна, али мислим да је била занимљива и да је дала неки замајац који је припомогао да пишем и следеће књиге и да не одустанем од те стратегије писања нове прозе“, истакао је овом приликом Ђорђе Писарев.
„Ова грамата има специфичну тежину, сасвим другачију од свих награда које су додељују, значи, не које сам ја примила. То је награда за коју осећате као да је из лета птице изнедрена, из висока, зато што је са не тако великим амбицијама, а са огромним знањем и душом и капиталом самог Новог Милошева. Први пут сам ту, али осећам се као када пишем песму. Ви онда немате границе и онда летите, идете горе. Значи, ово место подиже човека и самим тим, зато сам упозорила, не сме да се баци сенка ни у ком погледу, дакле, дневне неке потребе и слично не смеју ући у ово, као што улазе у све оно што се зове култура. Мислим да ће ова награда тако трајати што ће стално саму себе да подиже. Ето, тај осећај имам, осећај уздизања када ту награду изустим, тј. њено име и када је примам и када постајем члан једне Песничке републике која постоји у главама оних који су осмислили ову награду. Зар то није фантастично“, рекла је поводом добијања награде Марија Шимоковић.
„Сви моји преци су из Карлова (данашње Ново Милошево) и по татиној и по маминој линији. Баш близу дома Влаховића, на претходном углу, друга кућа је била од мог деде Ђуре Сегединца, а татини су исто тако из овог села. Моји су рођаци и Цуцићи и Баштованови и Михајловићи и Белићи и Исакови, сви су ми из Новог Милошева. Иначе, ретко долазим, пошто живим далеко, али као да некако никад нисам ни одлазила кад видим ову нашу, велику цркву коју су својим знојем и крвљу градили грађани Карлова и да ниједан није хтео да изостане, па онај који није имао новца он је одрадио свој део. То је била највећа црква у целом Банату. То је један сој поносних, вредних и достојанствених људи и све то ми носимо у генима где год да смо и наши потомци ће то имати у својим генима. Зато ова награда и ово признање које кад ти додели неко твој, има ону већу, додатну вредност која ти шири срце“, поносна је била Мила Михајловић након уручења награде.
Јовици Аћину Грамата Песничке републике ће бити уручена накнадно.
„Песничка република је планетарна ствар зато што заиста има песника са свих континената који су њени држављани. Ове године смо је организовали на појтарије Митровдана и показало се да смо одржали веома успешну Песничку републику где смо додели Грамате, дакле, признања и хвалимо Богу, захваљујемо се нашој општини, да смо се сабрали и верујем да ће Песничка република наставити да живи и даље овде, како у Новом Милошеву, тако и у општини Нови Бечеј, Покрајини Војводини, Републици Србији, Европи и у читавом свету“, закључио је директор Банатског културног центра и књижевник Радован Влаховић.
Песничка република је и ове године у организацији Банатског културног центра, уз подршку општине Нови Бечеј, одржана под слоганом „Свет треба да пева, а не да ратује“. Банатски културни центар је, такође, објавио и друго издање награђене књиге песама претходног добитника Грамате Песничке републике за пропуштену прилику – Предрага Марковића, под називом „Л’имун. Исцеђен“.
