Медитеранео

Изузетна изложба цртежа под називом „Медитеранео — из Русије и Србије с љубављу” отворена је у Српском културном центру „Свети Сава” крајем октобра. Тридесетак изузетних и учених уметника из Русије, Србије и Црне Горе сложно је обликовало ретко виђену поставку, на којој је цртеж у свом најбољем виђењу апсолутно доминирао. Уметници из Србије и Црне Горе су на посебан начин обележили поставку, те их ваља поменути.

Ивана ЖИВИЋ, сликарка препознатљивог рукописа и мултимедијална уметница, која је на поставци изложила цртеже велике суптилности и артизма. Рођена је у Сарајеву 1979. године. Дипломирала је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 2004, а постдипломске студије окончала 2008. године. На српској ликовној сцени се појавила самосталном изложбом 1999. године. Имала је више самосталних и колективних излагања и носилац је више признања. Члан је УЛУС-а.

Жељко ЂУРОВИЋ је рођен 1056. године у Даниловграду (Црна Гора) где је завршио основно и средње образовање. Студије сликарства, као и постдипломске студије, завршио је на Факултету примењених уметности у Београду. До сада је имао више десетина самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. У Суботици никада није излагао. Добитник је више признања за ликовно стваралаштво у Србији као и Специјалне награде жирија Фондације „МЦ Ецхер“ у Холандији. Члан је УЛУС-а, интернационалне групе уметника ”Либелуле“ из Француске, члан је Еx либрис друштва из Београда. Радио је као ванредни професор на Факултету ликовних уметности у Крагујевцу где је предавао предмет цртање и сликање.

Бранко МИЉУШ је уписан у историји ликовне уметности као један од најбољих графичара. Бавио се и сликарством, мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом. Рођен је 1936. године у Горњој Драготињи код Приједора (БиХ), умро је у Београду 2012. У току тешких ратних година бива рањен али успева да се, захваљујући брату, пребаци и спасе из Независне државе Хрватске у Србију. У Београду је на Академији ликовних уметности завршио сликарски одсек у класи професора Недељка Гвозденовића а магистарске студије графике завршава 1961. године код професора Бошка Карановића. Специјализовао је графику у атељеу Џонија Фридландера у Паризу. Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, али и на другим уметничким факултетима, између осталог и у Бања Луци. Имао је око 40 самосталних и неколико стотина колективних поставки у земљи и иностранству. Добитник је преко двадесет престижних награда за своје стваралаштво.

Сергеј АПАРИН је српски и руски сликар рођен 1961. године у Вороњежу. Дипломирао је сликарство на Институту за уметност у родном граду у Русији. У периоду од 1981. до 1991. године је учествовао на групним изложбама младих уметника у Санкт Петербургу, Кијеву и Москви. Од 1991. године живи и ствара у Београду. Своје необичне, фантазмагоричне, надреалистичке слике је излагао у више наших градова и иностранству. Живи и слика у Земуну.

Предраг Пеђа МИЛОШЕВИЋ је још један изванредан излагач на изложби у СКЦ „Свети Сава” где је пре неколико година имао и своју самосталну поставку. Рођен је 1960. године у Земуну. Гимназију је завршио у Горњем Милановцу, а на Факултету примењених уметности у Београду је дипломирао 1985. године у класи професора Рајка Николића. У периоду од 1992. па све до 1996. године живео је као професионални уметник сликајући у Шпанији. Између осталог, бави се истраживањем сликарских техника старих мајстора што је и приметно на његовим сликама. Аутор је књиге „Сликареве тајне” о технологијама сликарства. До сада је имао више самосталних и колективних поставки, а 1923. године је уврштен у Енциклопедију „Успешних људи Србије”. Има статус самосталног уметника, живи у Београду.

Борис ДРАГОЈЕВИЋ је рођен на Цетињу (Црна Гора) 1956. године. Факултет ликовних уметности завршио је 1983. године у Београду у класи професорице Мирјане Михач, код које је завршио и постдипломске студије три године касније. Занимљиво је да од 1990. године не излаже на колективним поставкама у Србији и Црној Гори. Учесник је преко 10 међународних бијенала, а његов акварел „Фифтес“ уврштен је у сталну поставку Музеја акварела Фабриано у Италији. До сада је имао преко 30 самосталних изложби у Црној Гори, Хрватској и Србији. Члан је УЛУС-а од 1984. године

Даница МАСНИКОВИЋ, као једна од најбољих сликарки анималних мотива, на овој изложби се појавила са ружичастом птицом која је доминирала на чеоном зиду. Рођена је 1941. године у Брну, у Чешкој, где је завршила уметничку школу, да би 1965. дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Бошка Карановића, одсек графике. Постдипломске студије на истом факултету је завршила након две године. Своје слике, цртеже и графике излагала је преко 200 пута на самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Дела уметнице Масниковић се налазе у колекцијама Народног музеја Београда, Музеја савремене уметности и Музеја града Београда, потом у Народном музеју у Крагујевцу и Сремској Митровици. Добитница је многих угледних награда. Члан је УЛУС-а.

Александар ЛУКОВИЋ ЛУКИЈАН је српски уметник незаобилазан у свету ликовног стваралаштва. Рођен је 1924. године у Београду где је преминуо након 90 године. Био је сликар и графичар, оригиналан у сваком погледу, па је његов рад са темом кловнова врло препознатљив на изложби о којој пишемо. Академију за ликовну уметност и постдипломске студије је завршио у Београду 1952. године. Први путе је излагао 1948. године и од тада је присутан на свим значајним изложбама у земљи и иностранству. Један је од оснивача познате уметничке Децембарске групе. Имао је преко 50 самосталних изложби у земљи и иностранству. Године 1960. је изабран за доцента а 1975. године за редовног професора на Академији ликовних уметности у Београду, где остаје до пензије 1986. Објавио је четири мапе литографије у боји. Добитник је Седмојулске награде Републике Србије.

Вељко ЂУРЂЕВИЋ је рођен 1961. године. Дипломирао је на Академији лепих уметности у Београду 2005. године у класи професора Момчила Антоновића, где је добијао стипендију као један од најбољих и најталентованијих студената. Излагао је на многим колективним поставкама у земљи и иностранству. Његове слике су у многим приватним колекцијама широм света. Члан је УЛУС-а и Удружења ликовних уметника „Еснаф“. Живи и ради у Београду.

Јованка СТАНОЈЕВИЋ је својим педантним и суптилним цртежом девојачке косе привукла велику пажњу посматрача. Рођена је у Београду 1979. године. Факултет ликовних уметности у Београду окончала је 2005. године у класи професора Гордана Николића, код кога је завршила и постдипломске студије.

Петар МОШИЋ је рођен у Београду 1981. године где је ненадано преминуо ове године. Мошић је 2020. завршио мастер студије на смеру сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професорице Дарије Качић. На истом факултету је окончао докторске студије у класи професорице Анђелке Бојовић. У периоду од 2016. до 2018. године био је члан Савета Галерије Факултета ликовних уметности у Београду. Био је активни учесник међународних уметничких кампова и ликовних колонија. Био је један од најнаграђиванијих младих сликара, а најчешћа тема на сликама били су му портрети.

Зоран КРУЉ је рођен у Титограду (Подгорица, Црна Гора) 1957. године. У родном граду је завршио средњу архитектонску школу, а Архитектонски факултет у Нишу. Круљ је самостално излагао на преко 50 самосталних изложби у земљи и иностранству. Имао је самосталну изложбу у СКЦ „Свети Сава”. Групно је излагао на преко 150 изложби. Власник је петнаестак домаћих и иностраних награда за сликарство. Његов надреалистички приступ и медитеранске теме уз плаветнило се најчешће појављују на његовим платнима.

Константинн КАЧЕВ је рођен у Ташкенту 1967, где проводи детињство до 1983. године. Након тога се са породицом досељава у Скопље где је дипломирао на Факултету ликовних уметности 1996. године. У Скопљу је научио суштину сликарства, конзервације и рестаурације. Дуго је био непознат стваралац да би крајем деведесетих година минулог века почео његов успон на уметничком плану. Живи и ствара у Скопљу.

Жарко ДРИНЧИЋ је рођен у Петроварадину 1964. године. Академију уметности, као студент генерације, окончао је 1994. године на смеру сликање у класи професора Душана Тодоровића. Добитник је годишње награде за цртеж те није случајно његов рад и на овој поставци. Носилац је Награде Универзитета града Новог Сада за постигнут успех током школовања. Излагао је на више самосталних и колективних изложби. Оснивач је сликарске колоније Менсе Србије. Од 2006. године је професор цртања на Академији класичног сликарства универзитета Едуконс.

Велики Здравко МАНДИЋ, један од највећих српских акварелиста, рођен је 1935. године у Стригову, Поткозарје (БиХ) а умро је у Новом Саду 2012. Академију ликовних уметности завршио је у Београду у класи професора Зорана Петровића, потом је на истој Академији магистрирао 1965. године у класи професора Мила Милуновића. У Зрењанин се доселио 1965. године, да би се пар година затим запослио у Савременој галерији у Зрењанину где је радио као директор од 1974. па све до одласка у пензију 1994. године. Један је од оснивача чувене ликовне колоније Ечка. Укупно је имао око 150 самосталних изложби. Излагао је и у галеријском простору СКЦ „Свети Сава”. Препознатљив мотив Мандића је пецарош у праскозорју на реци у сфумато тоновима. Био је члан УЛУС-а од 1963. године.

Љубомир ПОПАДИЋ је рођен 1961. године. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Новом Саду 1987, у класи професора Јована Ракиџића. Имао је више самосталних изложби, између осталих и у Српском културном центру. Учествовао је на већем броју симпозијума и ликовних колонија у земљи и иностранству. Многе његове слике налазе се у музејима, галеријама, приватним колекцијама у многим земљама. Добитник је више награда и признања од којих ваља посебно поменути награду на Међународном симпозијуму фигуративног сликања у Вршцу.

Ивица АРАНЂУС је дипломирао на Ликовној академији у Дизелдорфу (Немачка). Излагао је у галеријама широм Немачке, потом у Аустрији, Италији, Русији, Шпанији, Црној Гори и ево га на колективној поставци у Суботици у Србији. Његове слике су најчешће са фигуративним мотивима у врло ангажованом маниру истичући деструктивне друштвене појаве, лицемерство кроз социјалну призму посматрања.

Миомир Мишо ВЕМИЋ својим цртежом препознатљивог коња у трку подсећа Суботицу на његову успешну самосталну изложбу од пре 20 година у истом галеријском простору са искључивом темом коња. Рођен је 1954. године у Доњој Буковици (Црна Гора). Дипломирао је на Филозофском факултету, одсек сликарство у Никшићу. Имао је двадесетак самосталних изложби и велики број групних поставки у земљи и иностранству. Оснивач је и организатор Међународног бијенала минијатуре у Никшићу 2005. године. Учесник је великог броја уметничких колонија у земљи и иностранству. Добитник је више престижних награда. Живи и ствара у Никшићу.

Момчило МАЦАНОВИЋ је рођен у Никшићу (Црна Гора). Дипломирао је на Факултету ликовних уметности на Цетињу 1933. године, на одсеку за вајарство у класи професора Павла Пејовића. Имао је више самосталних и излагао је на преко 50 колективних изложби у земљи и иностранству. За своја дела Мацановић говори: „На мојим радовима треба да се препозна време у којем живим, трудим се да ухватим тај тренутак”. Највећи утицај на његово сликарство имао је ренесансни реализам, а он је један од ретких који ствара у супер реализму.

Поред наведених сликара из наших крајева ваља поменути и плејаду изузетних руских уметника, који су својим делима обогатили поставку „Медитеранео – из Русије и Србије с љубављу“, а то су Однослко Станислав ВИКТОРОВИЧ, Павел ПАВЛОВ АНТОЛЕВИЧ, Јана БОГДАНОВА ГЕОРГИЕВНА, Елена КАЗАНЦЕВА ВАСИЛЕВНА, Елена АЛЕКСАНДРОВНА НИКИГОРОВА, Евгениј ИЉИН ВЈЕЧЕСЛАВОВИЧ, Надежда СТРИШЕВА АЛЕКСЕЕВНА.Елена ПАВЛОВА ГЕНЖДЕВНА, Александар СОРОКИН ВИКТОРОВИЧ, Сергеј АТАВИН ВИЛЈАМОВИЧ и Игор СМИРНОВ.

Ова одлична поставка цртежа надомешћује врло ретке изложбе цртежа које имамо прилике да видимо у нашем граду, па је тиме значај поставке у Српском културном центру „Свети Сава” и већи и драгоценији, те домаћину ваља упутити све честитке. У сам чин отварања изложбе присутне је увео Миле Тасић, док је о поставци и уметницима говорио организатор вредних ликовних окупљања Мишо Мандић, који је и отворио ову поставку.

Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.