Ликовно стваралаштво Лисе Ђурић почело је још од раних дана, наиме још код учитељице. Прво платно је добила са двет година и тада је кренуло њено стваралаштво. Уметност је за њу други свет, микрокосмос и сећа се да је желала стално да буде у том другом свету, па је неретко и бежала са часова као девојчица како би ишла на ликовне секције.
Из трећег пута, уписала је Академију у Сарајеву и стекла звање дипломираног сликара. Њен први наступ је био на Академији, на другој години, када је учествовала на колегијалној групној изложби саме Академије. Лиса наводи да се плашила свог првог јавног наступа јер сматра да ниједна слика никада није готова, да увек има простора за побољшање и била је свесна да ће јој колеге које дођу на изложбу бити главни и највећи критичари. Управо искрена критика је оно што је потребно сваком уметнику, поготово на његовим почецима. Кажу да се уметници не могу разврстати по Академијама које су похађали, али постоји нијанса по којој су ипак они који су ишли на Академију уметности у Сарајеву посебни. Лиса наводи да то види код себе, а како је сама ликовни наставник труди се да своје ученике усмерава ка слободи покрета, креативности али, како сама каже, некад педагог у њој превагне и усмерава своје ученике ка димензији и бојама.
На њеним сликама преовладавају плава, браон, жута, наранџаста и љубичаста боја које могу да дочарају дубину и дају слици одређени наратив. Докторске студије је завршила у Београду. У сликању је пронашла један нови свет, нови смисао, сврху коју до тада није осетила да поседује. Трагала је ддве деценије за стилом, а сада га је пронашла и нашла је свој мир, а сада са 57 година сматра да је њено стваралаштво на врхунцу, вратила се живим бојама и постала је слободнија, а самим тим и задовољнија.
Лиса има нови циклус слика, а жеља јој је да се поново прикаже публици у Суботици након много година од дипломирања, када је последњи пут имала самосталну изложбу. Група ЦроАрт окупља чланице свих доба од 20 до 90 година, а Лиса сматра да за уметност никад није касно. Поред сина који је врстан у информатици, Лиса учи нове технике попут анимације и сматра да не треба бежати од могућности које нам пружа 21. век и модерно доба.
