Правовремено укључивање археолога у процес реализације неког пројекта, тачније земљаних радова на просторима археолошких локалитета, један од водећих проблема када је реч о заштити археолошког наслеђа, речено је на Секцији за заштиту археолошког наслеђа Српског археолошког друштва на Палићу. Циљ Секције је да укаже на тренутне проблеме и понуди конкретна решења када је реч о заштити археолошког наслеђа, објашњавају организатори.

Археолошко наслеђе је културно благо сваке државе и што је веома важно необновљив ресурс, објашњава археолог, конзерватор и саветник Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, др Неда Мирковић Марић. У последњих неколико година повећан је број великих инфраструктурних пројеката, а то је управо ситуација када археологе треба правовремено укључити у процес како би се наслеђе и заштитило, објашњава наша саговорница.

- Један од проблема јесте и то да се археолози, односно археолошки радови изводе тек на почетку земљаних радова односно извођења пројекта. Много лакше би било да они почну да се планирају, јер за археолошка налазишта и за будуће радове се зна унапред у тако великим пројектима, да се археолошки радови планирају много раније.

Проблем настаје када се не поштују међународна правила па ни домаћи закони, те када се ми не појављујемо у право време, објашњава председник Српског археолошког друштва, др Адам Црнобрња, јер то није битно само да се очува археолошко наслеђе, већ и да се смање трошкови инвеститора, односно бољег планирања употребе тог ресурса. Наша законска решења такође не дозвољавају да се ми укључимо у право време и на прави начин, каже Црнобрња.

- Српско археолошко друштво има своје годишње састанке, а заштита археолошкох наслеђа се издвојила као јако битна ствар, јер чувајући ресурсе за наше потомке, чувамо ресурсе и за нследнике у археологији. Ту смо лоцирали и одређене проблеме у законским решењима, закони се убрзано доносе, а ми покушавамо на то да утичемо на прави начин сагледавајући ширу слику. Када се појавио проблем у закону, проблем у изградњи, ми већ видимо какав ће то нама проблем бити, али и другима.

Правовремено планирање археолошких ископавања решило би такође и проблем броја стручњака који су неопходни на једном локалитету, истичу наши саговорници. Развој инфраструктуре је све интензивнији код нас и ту се не поставља питање његове неопходности, напротив, већ правилне регулације и примене већ постојећих модела у свету када је реч о заштити археолошког наслеђа.

- Суштина је заправо да се сви ми као држава, друтштво бавимо заштитом археолошког наслеђа у фази планирања, израде планске документације, јер је археолошко наслеђе један од елеманата простора, ком се у пракси време, новац, посвећују када су грађевински радови већ отпочели – изјавио је Александар Алексић, археолог, председник Секције за заштиту археолошког наслеђа Српског археолошког друштва

Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица домаћин је овогодишње Секције за заштиту археолошког наслеђа Српског археолошког друштва, која је окупила 40 учесника на нивоу државе.