У Градској библиотеци, протеклог четвртка, отворена је изложба под називом „Илустрација српске штампане књиге у XВИИИ веку“ ауторке Сање Беђик. Дела израђена у техници дрвореза и бакрореза како домаћих, тако и страних аутора представљају суботичкој публици визуелно уобличавање књиге тог доба. Изложба ће бити постављена до краја седмице.
У депоу Градске библиотеке налази се око 120 српских штампаних књига из XВИИИ века, а на овој изложби представљено је двадесетак најимпресивнијих старих и ретких књига рађених у техници баркореза и дрвореза. Историчарка уметности и ауторка изложбе, Сања Беђик, на идеју о стварању изложбе, како каже, дошла је сасвим спонтано, подстакнута жељом да широј јавности прикаже културно наслеђе Библиотеке и лепоту књиге српске књижевности барокног доба.
Сања Беђик, ауторка изложбе: „Изложене су дрворезне и бакрорезне графике које су радили домаћи и страни аутори. Од домаћих аутора могу се видети дела Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина, а од страних су ту Јоханн Ернст Мансфелд, Јоханн Георг Мансфелд, Енглеман и други. Илустрација српске штампане књиге заузима врло битно место и чини битну грану уметности. У том времену, 18. веку, препознају се утицаји барока, рококоа и неокласицизма што је јасно видљиво и у спрској графици. Дрворезна графика има већи културно-историјски значај него уметнички, јер се она пре свега налазила у богослужбеним књигама које су имале висок тираж и велику приступачност читаоцима али се због тога није придавао велики значај самој илустрацији. С друге стране бакрорезна графика је била врло популарна у црквеним круговима, међу грађанском класом, као и међу уметницима јер је у односу на дрворезну графику показала изразите тонске вредности и била је погоднија за разна истраживања. Бакрорезна графика се најчешће налази у значајним историјским књигама као и у преводној белатристичкој литератури. Без обзира на наведене чињенице, обе графике заслужују подједнаку пажњу како би се добила једна општа слика о српској графици.“
Историја илустрације као уметничке гране разгранала се и обогатила током 18. века те бакрорези, челичне гравире и слике постају стандарди тадашње читалачке публике. Актуелна поставка у Градској библиотеци сведочи да тадашњи иновативни потези уметника могу парирати савременој илустрацији када је пажња публике 21. века у питању. Поред пратећих текстова истакнутих илустрација, посетиоци изложбе могу се ближе упознати и са занимљивим записима који упућују на некадашње власнике књига, разним аутографима, дедикацијама и посветама.