Једна од најзначанијих установа културе у граду, Градска библиотека, основана је на иницијативу професора гимназије, писца монографије о Суботици, Иштвана Ивањија. Први Статут и правилник о раду је добила 13. октобра 1890. године, а рад је започела са једном полицом књига и 200 чланова. Уз много труда и рада кроз неколико деценија израсла је у матичну библиотеку.
Од оснивања више пута се селила, а 1953. године усељава се у зграду Националне касине, коју је пројектовао Ференц Рајхл, где се и данас налази. Приликом усељења, Градска библиотека је имала 100.000 књига, а тренутно располаже са 368.000.
Естер Берењи, директорица, каже да је Градска библиотека Суботица једина четворојезична бибилиотека у Србији.
— У вишејезичној средини као што је Суботица, послује на четири језика који су у службеној употреби — на српском, буњевачком, мађарском и хрватском, док се фонд у слободном приступу раздваја у збирке на српском, мађарском и хрватском језику. Исто тако се и манифестације организују на овим језицима. Библиотека редовно организује групне посете и радионице за ученике, а недељно организује књижевне сусрете са циљем популарисања књиге и читања. У току године организује изложбе и музичке програме. Обележавамо Дан града, Ноћ музеја, Ноћ књига, Ноћ библитека, као и Дане Дежеа Костолањија, Дане Балинта Вујкова и Дан библиотеке — каже Естер Берењи.
— У октобру, месецу књиге и рођендана Библиотеке, за грађане нудимо чланство од 500 динара које важи годину дана од учлањења. Ове године, 13. октобра смо обележили 135 година постојања и овај јубилеј није само прекретница у животу наше установе, то је и празник једног заједничког стваралачког простора, који је за многе генерације био дом знања, читања и културе. Историја наше библиотеке дубоко је уткана у духовни живот града и њеног окружења. У граду који је увек веровао у снагу знања, читања и културе — каже Естер Берењи.
Истиче да је „Библиотека данас много више од збирке књига – она је срце културног живота града, то је место где се природно сусрећу културе српске, мађарске, хрватске и буњевачке заједнице, а вишејезични програми, заједничке манифестације истраживања и изложбе из области завичајне историје потврђују да међукултурна прожетост овде није апстрактан појам, већ стваран израз живе културе и свакодневица“.
— Овај јубилеј је и израз захвалности свима који су протеклих 135 година радили унутар ових зидова — онима који су брижно чували и обрађивали фонд, саветовали читаоце, преносили знање и градили заједницу. Њихова посвећеност и истрајност одржавају дух Библиотеке живим и данас. Програмом јубилеја смо тако распоредили програм да смо обухватили све генерације. Имамо програм за предшколски узраст до краја октобра, пошто је Месец књиге. За основношколце смо имали прославу рођендана, угостили смо ученике који су највише долазили са својим учитељицама. Средњошколцима нудимо акцијско учлањење и за њих имамо литерарни конкурс — кажу у Библиотеци.
Библиотека је остварила сарадњу и са Италијанским културним центром у Суботици, пошто се 13. октобра у Италији слави Дан библиотека, осим тога, установа има богат Фонд старих и ретких књига који броји преко 8.000 књига, а међу њима се налазе и оне које су издате 1538. године на латинском и старословенском, а припремане су у штампарији у Италији.
Градска библиотека има седам огранака који се налазе у Александрову, Старом и Новом Жеднику, Чантавиру, Таванкуту, Бајмоку и на Палићу.
На питање ко од чланова највише чита, Естер Берењи каже да су то најмлађи и најстарији, али ни средовечне генерације не заостају пуно за њима.
— И као зграда и као библиотека смо популарни. Имамо страницу на Фејсбуку и објављујемо ко нам све долази. Врло смо занимљиви деци, на томе смо захвални учитељицама и школама, и предшколским установама. Када деца од нас срећна одлазе кући и причају како им је било лепо у Библиотеци, често доведу родитеље, баке и деке да им покажу где се налазимо, то је показатељ да добро радимо. Трудимо се да књига опастане и да буде у врху избора. Наше колеге и колегинице се много труде да свима изађу у сусрет. Не можемо купити више комада једног наслова, увек само један, и они увек бележе ако неко тражи књигу и јаве им када књига стигне, оставе је са стране за тог члана — каже Естер Берењи.
Пензионери у Библиотеци најчешће читају новине, многи су свакодневно у читаоници због часописа, а посетиоци су и туристи који не желе да лутају градом, већ желе да предахну уз писану реч.
— У октобру су и дани опроста и сви који нису вратили књиге имали су прилику да то учине без наплате до краја месеца. Неки чак чекају овај месец како не би платили казну, иначе се плаћа 10 динара дан кашњења. Ако неко није вратио књигу може и од куће, телефонским позивом или мејлом, да затражи продужење на још месец дана. Чланарина је 1.000 динара за годину дана и није мењана сигурно пет година. Имамо више женских читалаца и оних који највише читају романтичне и породичне књиге, али се тражи и езотерика. Млади читају научну фантастику, мушкарци кримиће — закључује Естер Берењи.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
