Шестог фестивалског дана уручене су и преостале три награде Фестивала европског филма Палић – „Александар Лифка“ за допринос европској кинематографији немачком редитељу Андреасу Дрездену, почасна награда „Александар Лифка“ за допринос регионалној кинематографији македонском глумцу Николи Ристановском и „Ундергроуд спирит“ шпанском мултимедијалној уметници Марији Кањас.
Андреас Дрезден је добитник два палићка „Златна торња“ – 2008. за филм „Седмо небо“ и 2011. За „Заустављен на путу“, а његов филм имали „Рабије Курназ против Џорџа В. Буша имали смо прилику да гледамо прошле године. На јубиларном издању Андеас је постао и „Лифкин“ лауреат.
„За мене су глумци центар мог рада, средиште мог рада јер они носе причу на својим раменима и из тог разлога је покушавам да им верујеми да их охрабрим, јер свако ко дође на сет је узбуђен и има ту доста притиска“ – каже Дрезден о свом раду.
Почасно признање за допринос регионалној кинематографији установљено је пре две године, а пре Николе Ристановског добили су га Милена Зупанчич и Игор Гало. Николу памтимо по улогама у филмовима „Буре барута“, „Монтевидео, бог те видео“, „Игла испод прага“ и „Ослобођење Скопља“, а ускоро ћемо га гледати и у новом филму Вука Ршумовића „Међу боговима“.
„Невероватно ми је драго и морам речи да сам поносан на ову награду, пре свега имам осећај да се на Палићу налазим са једном гурпом људима који с невероватни, који гаје једну невероватну енергију“ – рекао је Ристановски.
„Ундергроунд спирит“ награду Фестивал додељује за изузетан рад на пољу независног филма, те јединствен приступ филмском језику и аутентичну ауторску поетику изграђену ван главних токова индустрије. Марија Кањас пропитује колективитет, традицију, стереотипе и друге тачке шпанског друштва.
„Себе видим као неку врсту културног агитатора, која агитује да сви развију ту свест сумње и да сумњамо у све што нам се презентује као готово“ – додаје Марија.
Претпоследњег дана у оквиру Главног такмичарског програма гледаћемо филм „Заробљен“ грчког редитеља Василиса Кацуписа и „Три хиљаде нумерисаних делова“ Чази Адама из Мађарске.