У свету се данас обележава Дан матерњег језика, у циљу подизања свести о значају матерњег језика и мултилингвизма.



Матерњи језик је део културног идентитета народа, знак препознавања и различитости, а брига о њему је начини подизања свести о властитом и културном наслеђу. У великој мери, језичка култура је под утицајем модерног времена, губи истинску везу са традиционалним говором, међутим језик је жива категорија који се развија и чије обогаћивање треба прихватити „раширених руку“ уз правилну примену, не ружећи свој говор.



Јадранка Тиквицки, професор српског језика и књижевности: „Савремени живот, напредак у технологији и друштвене мреже доносе нови начин комуникације, па чак и живота. Наметнута су нека правила која стварају једну младу популацију која угледајући се на стране земље и младе људе који живе у Европи прихватају многе стране изразе, првенствено из енглеског језика, а затим су склони да стварају неке кованице које ми с правом називамо фразе и које постају њихово лично обележје. Заборављамо да поштујемо рад наших лингвиста који заиста на све могуће начине покушавају да нам укажу да за све оне стране речи за које постоји наш домаћи израз не треба употребљавати страну реч.“



Забрињава податак да је велики број оних  који током школовања не овладају српским језиком. Можда је разлог и у томе што концепт наставе матерњег језика и књижевности у школама широм Србије дуго није мењан.



Јадранка Тиквицки, професор српског језика и књижевности: „Чини ми се да наше потребе нису у складу са оним што у овом тренутку школа може да понуди. Ако се мало осврнемо на све оно што се дешава у Европским земљама онда јасно можемо да видимо како је заправо наш предмет српски језик и књижевност у средњим школама подељен на два циклуса, на часове на којим деца изучавају књижевна дела и часове на којима се учи језик. Ситуација је нажалост таква да деца највише знања о језику стичу управо у основној школи, потом дођу у средњу школу где је то све примерено некаквом подсећању или евентуално увежбавању, а то није довољно да би њихово знање постало трајно.“



Да је активно читање адекватне литературе један од најбољих начина да се сачува матерњи језик у употреби, али и да су „жаргони“ у великој мери потребни како би се ишло у корак с временом, сматрају наши суграђани.




  • „Читати, читати и само читати. Тако се обогаћује фонд речи, а онда је лакша и комуникација.“

  • „Употребљавају се стране речи тамо где не би требале. Захваљујући интернету све више се користе, али хтео – не хтео у данашње време да би те људи разумели мораш да их користиш.“



Међународни дан матерњег језика је 1999. године прогласила Генерална скупштина УНЕСКО-а у знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали што њихов матерњи језик није проглашен званичним.