Вече „Царство добре хране – 29. новембар“ организовано је као пратећи програм изложбе „Укус прошлости – Јулије Корхец (1899-1973)“ синоћ у Градском музеју. Том приликом, заинтересовани су имали прилику да упознају историју ове, некада светски познате фирме.
Антал Барна је дуго радио у „29. новембру“. Како каже, прве назнаке да нешто не ваља, радници су приметили још пре више од тридесет година.
- „29. новембар“ је био један диносаур. Када се „разболео“, када је пао, изгубио је живот. Знали смо ми већ ’93. да од ове фабрике више ништа неће бити. Била је превелика фабрика, преквалитетно је радила. Гигант је био. Ја сам обишао Европу малтене, разне месне индустрије сам имао прилике да видим, али такав гигант… Производили смо 14 вагона дневно, и ако је случајно било мање, Галовић ме је већ звао да пита да ли смо штрајковали јер је се смањио износ производа.
Међутим, након 1993. године, капацитет производње је драстично опао, и то је значио почетак краја за овај некадашњи гигант, објашњава даље Антал Барна. Заинтересованима је представљена и некадашња фабрика саламе „Корхец“, чији је власник, Јулије Корхец за само десетак година прешао је пут од месарског шегрта, затим касапина и кобасичара до власника индустријске кланице.
- Што се тиче фабрике саламе „Корхец“, она је била у сенци једне велике индустрије Хартман и Конен у то време пре рата. И поред таквог конкурента је успео да нађе место под сунцем. Потомци власника те фирме су били ти који су прикупили све ове фотографије и предмете и организовали изложбу у сећање на свог деду и на ту индустрију меса, и на једно време сасвим другачије него ово данас, што памтимо ми који смо живели у социјализму – каже Дејан Мркић, архивиста.
У просторије у којима се налазила фабрика Јулија Корхеца, након рата се уселила задруга “Месар”.
