Традиција је испоштована и у Бајмоку, где је, такође у суботу, у просторијама Културно-просветног друштва „Јединство-Еђшег“, одржано Буњевачко прело, које је четрнаесту годину заредом организовао Буњевачки културни центар.
Велико прело – данас један од буњевачких националних празника, увек је било место окупљања пријатеља, комшија и родбине.
Бранко Покорнић, председник Буњевачког културног центра „Бајмок“: „Данашња времена су то мало проминила, али основна порука прела остала је и данас овде и верујемо да ћемо и ми бити добри домаћини и да ће гости наставити у том смислу да се пријатно осећају, да се липо забаве, и да међусобно и попричају и заиграју, и запивају коју писму.“
Културно-забавни програм отворили су фолклораши, а прочитана је и најлепша прељска песма коју је ове година написала Габријела Диклић. На прелу се традиционално обележава и Мариндан, када се дарују све жене које носе име Марија, а ове године било их је седамнаест.
„Некад је Марин био велик светац, правили су се диснотори, прело и то је већ тамо прид покладе, кад долази Коризма. Марин је имендан, сви су славили тај дан, скупљала се родбина. Ако се правио диснотор, правиле су се вечере, исто као и овде што ће бити на прелу: крумпирача, дивеница, а и фанака се пекло. То је била једна прилика да се окупи фамилија, комшије, родбина и да се упознају боље једни са другима“, каже Марија Бошњак.
Како је кромпирача неизоставни део сваког прела, припреме за ову традиционалну вечеру почеле су дан раније, када је на свињокољу спремљено око 50 кг меса.
„Месо мора бити првокласно, мора се дати одговарајући зачин и мора се то урадити да то буде како ваља, све по укусу. Да не буде слано или неслано, да не буде љуто.. него да буде по домаћем, старом начину, наш буњевачки обичај“, говори Мирко Колар, произвођач кобасица.
