Када се сретну две уметничке душе, то је права љубав – а брачни пар Бенедек из Бајмока најбољи је доказ за то. Подржавају се међусобно, иако се баве различитим врстама стваралаштва: док Александар слика, Дијана прави ланчиће за цуцле за бебе.

Изузетно су скромни људи: Дијана више пута током разговора истиче како за израду ланчића заправо и не треба таленат, само стрпљење и истрајност. Али, поглед на њене радове најбоље показује колико греши. Иначе ради у просвети, а после напорног дана са децом, ужива у свом малом кутку пуном чаролије.

- Када сам почела да правим ланчиће, пре четири године, прво сам их правила за пријатеље, кумове, па су их запазили и њихови пријатељи, и тако је све кренуло. Сада већ имам доста поруџбина. Ипак, ово је мој хоби – ја волим свој посао, а ово је нешто што ме додатно испуњава, нешто у чему уживам. Не знам да ли је тачно, али људи кажу да се то и види на ланчићима.

Ланчићи се праве од силикона, периви су и могу да помогну бебама када им ничу зубићи.

- Могу да их стављају у уста, да их грицкају, и ништа им се неће десити. Осим што су естетски лепе, фигурице које се стављају на ланчић су доста чврсте, и када им ничу зуби, често грицкају те веће фигурице на ланчићима, покушавају да помогну себи. Сем тих фигурица, постоје и глодалице, маме се често за то опредељују, јер то онда дете лакше може да узме у ручицу и да гризе.

Кућа брачног пара Бенедек пуна је карикатура, предивних пејзажа и портрета – они су Александрово дело. Почео је озбиљније да се бави цртањем и сликањем за време пандемије. Његов таленат је препознала и супруга Дијана, као највећа подршка – заправо, баш она је почела да дели његове радове по друштвеним мрежама, након чега су поруџбине почеле да пристижу. А пошто воли нове изазове, однедавно слика и иконе.

- Један пријатељ ми је дао идеју, он ми је дао ветар у леђа да објављујем неке цртеже, да пробам нове ствари – прича нам Александар. – Он је иначе својевремено радио иконе, и рекао је да је то мало теже, али када будем хтео, он ће ми објаснити све појединости. Ја сам самоук – све што знам, научио сам из књига, са интернета, питао сам људе. И тако сам решио да пробам и иконе да сликам, и за сада их немам пуно, али покушавам да се усавршим.

Александар каже да је таленат наследио од оца и деде, а с обзиром на то да седмогодишњи синчић Сергеј већ сада показује таленат како за цртање и сликање, тако и за остале врсте радњи које захтевају прецизну, фину моторику, очекује се да ће и ћеркица Дарија, која „стиже” почетком децембра, наследити дар својих родитеља.