Зузана Верескy је словачка сликарка из Ковачице са импозантном каријером. Зузана каже да ју је лако препознати јер је често у народној ношњи у којој чак и путује авионом, с обзиром да своје слике излаже по целом свету.

Рођена је 1955. године у Падини. Основну школу завршила је у Падини, а средњу трговачку школу у Панчеву. Бави се искључиво сликарством. Једна од најплоднијих и најсвестранијих сликарки наивне уметности данашњице. За лајт мотив свог стваралаштва изабрала је цвеће, тачније булке и маргарете, а од животињског света ту су гусани и црни мачор. Звучним колоритом на платно преноси сву лепоту словачког фолклора. Својом ликовном реториком слика жанр мотиве, портрете, ведуте, ентеријере, мртве природе и фигуре, а сликарску виртуозност преноси путем уља на платну, цртежом, акриликом и пастелом. Поред свега бави се и примењеном уметносћу.
Члан Галерије наивне уметности од 1986. године. Живи и ствара у Ковачици.

Доминантан мотив на њеним сликама јесте цвеће, а велику улогу томе допринела је управо народна словачка ношња. Зузана слика још од пете године, а прве слике биле су управо слике цвећа. Каже да своје детињство памти у сликама, а сећа се када је као мала ишла са татом таљигама на њиву пшенице око које је било поље булки схватила колико су оне лепе. Од тада неизоставан мотив на њеним сликама јесу управо булке. Како смо већ рекли, Зузана је самоука сликарка, а своју прву слику је насликала у петом разреду. 1984 године примљена је у Галерију наивне уместности у Ковачици, 1991. у Јагодини, а сада је чланица у галерији Ђина у Израелу.

Прву самосталну изложбу је имала већ осамдесетих година када је приказала целокупну палету својих радова, како слике на платну тако и цртеже по тањирима, ћуповима и свему чему је могла да улије нови живот. Иако је самоука њена жеља да постане врсни уметник, помогла јој је у томе да брзо сазна како се мешају боје, како се која боја понаша на различитим подлогама и све оне мале цаке које знају велики мајстори, односно сликари.

Зузана свуда са собом носи боје и рдо подстиче људе да се опробају у уметности јер верује да свако од нас може бити уметник. Поред булки, чест мотив на њеним сликама јесу и гуске и црни мачор који су обележили њено детин јство, истиче да уме да их наслика у свим позама и добима јер је то оно што је гледала одрастајући. Кроз њене слике можемо видети како се некада орало, како су се људи довитљиво сетили да направе машине које ће им помоћи да обаве послове које иначе не би могли сами, пецару које се радо сети, а коју је имао њен комшија. Као контраст њеним илустрацијама, у позадини њених слика увек се налазе различите технике којима приказује изглед мермера, цигле а којих се сећа да су користиле баке када је она била мала. У мају је на изложби у Галерији, изложила управо своје прве четири такве слике, након чега је добила позиве младих брачних парова из Београда и Ниша који су инспирисани њеним сликама, пренели део у своје домове. Теме Зузаниних слика углавном су сцене из сеоског живота. То су пољски радови, стари занати, домаћи и женски призори, често мајке са децом, као и деца која се играју. Зузана најбоље слика оно што познаје, по инстикту и желећи да сваком сликом исприча неку причу. Смењују се годишња доба, али на скоро свим сликама јављају се кошара и букет предимензионираног цвећа, најчешће булки, мада има и сунцокрета, птица…а чест мотив су жене на бициклу обучене у богату словачку ношњу. Њене слике одишу оптимизмом.

Најзначајнији пројекти у Зузанином уметничком животу, државе и градови, у којима је учествовала са својим делима: Израел, Кипар, Немачка, Тунис, Париз (УНЕСЦО), Женева (УНИЦЕФ), Њујорк (УН), Брисел (ЕУ), Стразбур, Беч (ОСЦЕ), Вашингтон (ММФ), Кина (Еxпо 2010 Шангај), Шпанија, Словачка и друге европске државе.