Вредна изложбена поставка цртежа академски образоване сликарке Мине Ракић, отворена је недавно у урбаном простору Т галерије у Суботици. Изложба је обухатала слике портрета и фигура рађених разним стилом, акварел, туш и мало колажа.
Мина је на својим пртходним изложбама представљала најчешће слике које су сликане уљем на платну, док цртежи који су стално били део процеса нису излагани до сада. На овој изложби, Мина је представила и неке своје старе радове које је сликала, а који су чекали свој моменат да буду предстаљени публии чак две деценије.
Портрете је најчешће сликала из маште и давала живот ликовима који се налазе замишљени у њеној глави, а неретко је инспирацију проналазила у у фасхион магазинима светски познатних дизајнера Галијана, дел Позоа. Гледајући ревије знала је да пронађе лик који би одмах преточила у слику акварелом. Радови су настајали еруптивно, линија на њеним сликама је одлучна и види се самопоуздање које ова сликара истиче да јој је најдраже када посматрач уочи.
Урбани простор Т галерије допринео је томе да слике ове уметнице дођу до изражаја, а како и она сама наводи простор се сјајно уклопио уз њене композиције боја и материјала. Мина се недавно опробала и у другом делу уметности, односно писању. Њен првенац „Чудесни путеви слике и речи“, књига која је настала у Новом Саду, скуп је њених радова приказаних у неком другом светлу. Највећа инспирација јој је био Дунав, шетње обалом и новосадски дух. Сваки дан је након шетњи правила слику које је на крају спојила у јединствену причу.
Слике портерта и фигура насликане јасним и чврстим, готово еруптивним потезима откривају женску, нежност и топлину са задате белине. Благи изрази и чисти погледи са задатих портрета свакако отркивају уметницу зрелог стваралачког доба која и споствена преиспитивања прати кроз хронологију цртежа кроз речи и време како је и назив ове поставке.
