Шест деценија од како је формирана графичка збирка Савремене галерије тада Ликовног сусрета у Суботици био је повод да се постави значајна изложба графичких остварења управо са првог окупљања графичара Југославије. Стручно вођење кроз поставку одржано је 16. августа у Савременој галерији. Посетиоцима је прво приказан филм у којем је истакнути суботички графичар Петар Шави, откривао графичке технике уводећи их полако у причу коју су наставили кустоси Јасмина Јовичић и Мирослав Јовичић на спрату Рајхове палате.
Јасмина Јовичић, поздравила је посетиоце у горњем простору где се налази изложба која је названа „Златно доба“ и с правом носи тај назив јер означава једно златно доба оптимизма једне нове визије, неких нових путева који су се отварали и давали снагу и подстрек уметницима да кроче овим стазама. Све те уметничке резиденције имале су врхунске мајсторе и ту су се рађале револуционарне идеје и пројекти који су били темељ за оно што се касније дешавало.
- Овде ћете видети најзначајнија имена из читаве Југославије. Видећете на свакој легенди у којој техници су урађене графике и тако ћете их лакше разумети, објаснила је Јасмина.
Такође, истакла је да су мали формати у посебним собама, а велики банер који има корице по први пут је део тог ликовног тријенала, уствари то је плакат који се чува у ГрадскОМ музејУ у Суботици и уступљен им је да се користи као плакат за изложбу
Мирослав Јовичић, кустос, указао је на високу и дубоку штампу. Истакао је дрворез Франца Михалича, из његове серије куренти. Појаснивши да су куренти, они који терају зиму по селима, свирају, различито се облаче, а понекад имају и неке митолошке рогове. Аутор их је назвао музичарима,а техника рада је дрворез.У раду су коришћени разни ножеви. Види се да делови нису цртани већ изрезани. Уочавају се и неки мали пропусти, што је лепота штампања графике у дрворезу. Ознаке указују да је у овој серији одштампано 30 графика, а ова изложена је 5. у том низу. Свих 30 графика су исте по вредности.
- Додао бих да су некад уметници након завршавања штампања тиража имали обичај да униште матрице. Код дрвета и метала то се радило ножевима у два коса потеза, да је упропасте да више не може да се штампа. Тако је то било некад. Данас се матрице чувају.
Посетиоци су могли да се упознају и се делом графичара Божидара Јакца. Реч је о уметнику који је означио период Југословенске уметности након 2. Светског рата. На отиску „Плес мртвих“ приказао је сасушено стабло али га Јакац штампа на дрвеној плочи, а на великој плочи је задржао фактуру дрвета. Цео цртеж извучен је белином и неким сивим линијама. Мало личи на исток на јапански естами. Сматра се врхунским делом ове галеријске колекције.
