У Градској библиотеци Суботица одржано је књижевно вече. Том приликом представљене су две вредне књиге о вину. Реч је о делима аутора Драгутина Миљковића, „Пешчани вински пут” и „Свет витезова вина”.

Књига „Пешчани вински пут” бави се традицијом виноградарства у Суботици, пружајући детаљан увид у историјски развој вина се песка, одосно Суботичко-хоргошке пешчаре. Друга књига, „Свет витезова вина”, истражује културу вина и њен значај у оквиру витешког реда, чинећи вино не само пићем већ и симболом културе и обичаја.

- Врло сам почаствован што имам прилику да на тај начин представим причу о суботичком винарству. Уз књигу Карла Славића, ”Историја суботичког виноградарства„ представљена је само на мађарском језику, па је овим делима попуњена једна празнина која одавно постоји. Сада вишр нико неће моћи да каже да се о суботичком виноградарству и винарству не зна довољно зато што то нема написано, истакао је Драгутин Миљковић.

Додао ј еи да је врло изазовно писати о винима.

- Моја инспирација је била то, да када смо формирали вински ред Арена Забаткиензис, желели смо да оставимо трага о винарима и винима у Суботици. То је иначе и први вински ред у нашој земљи. Онда смо одлучили да напишемо књигу, тако се и формирала мала библиотека о винима”, каже Миљковић, иначе велики мајстор винског реда ”Арена Забаткиензис".

Овај ред је, иначе, основан пре 20 година као први вински ред у Србији. У то време виногради су били запуштени и генерално је била лоша ситуација за винску културу. У то време окупило се друштво винара и љубитеља вина, а данас је у њему више од 10 добрих винарија са врло квалитетним винима.

Традиција суботичког виноградарства бележи се неких 300 година, а она је вероватно и дужа, објашњава аутор ових вредних дела.

- Има трагова материјалне културе, фосилних листова, алата који су с користили у винарству, а датирају из доба старијег од 1720. године. То је година коју узимамо као период када је био велики попис, када су забележене неке површине под виноградимапратимо реалну причу о виноградима, који су једно време били око читавог града. Након заражавања филоксером и проласка те пошасти виногради су се проширили даље на Келебију, Хајдуково, Љутово, Таванкут, Бајмок, објашшњава Миљковић.

Исте вечери представљена је и књига на мађарском језику аутора аутора Драгутина Миљковића, која представља синтезу две претходно представљене књиге.