Магазин Дани

Друштво

Грађевинска наука нуди спас од топлотних удара – повратак традионалној градњи

Санда Милеуснић Николић | 25. јун 2024. | 12:11 | Друштво

Грађевинска наука нуди спас од топлотних удара – повратак традионалној градњи

Употреба природних материјала и традиционалних принципа градње, какви су се примењивали вековима уназад могли би бити решење за климатске промене које узрокују неке од највећих непогода – топлотне ударе и разорне потресе, кажу са Грађевинског факултета. Такви принципи били би економски исплативији, а истовремено бисмо добили сигурне куће и зграде.

Грађевинска наука већ деценијама уназад упозорава да принципи градње и изолације, који се протеклих седамдесетак година користе у већем делу света, па тако и у нашој земљи неће бити адекватни у случају пораста температура, које већ сада прелазе 40 степени, али и у случају сеизмичких деловања, појашњава професор Кекановић са Грађевинског факултета. Решење види у традиционалном начину градње и природним материјалима, какви су некада кориштени, а које је модерно градитељство заборавило.

„Једноставно, зидови ће морати да се граде на начин као што су се градили пре више стотина или хиљада година, само сад са модерним материјалима, где не мора бити зид дебљине 60 цм или један метар, може и са 40 цм, као што је овај зид. Он би био у стању потпуно да врши климатизацију простора на тај природан начин“ – каже проф. др Милан Кекановић, редовни професор на Грађевинском факултету.

Управо је такав вид градње био предмет истраживања у ком су учестовали студенти друге и треће године, који похађају изборни предмет Традиционални материјали. Заједно са професором направили су модел зида који би био отпоран на природне непогоде, захваљујући чему бисмо добили сигурне куће и зграде.

„Професор је од самог почетка покушавао да нам скрене пажњу на то колико је битно да постоји та природна климатизација просторија, поготово на овим високим температурама. Традиционални грађевински материјали који су хидроскопни, као што су гипс и креч, који се налазе у овом бетону, они скупљају влагу и избацују је напоље“ – додао је студент друге године, Душан Вучковић.

Са економске стране употреба традиционалних, природних материјала и градња по принципима које су студенти и професор Кекановић изучавали, били би јефтинија опција у односу на стандардни начин градње.

„Такви зидови су јефтинији од оних какви се данас раде. То је термоизолациони материјал, звучноизолациони , пародифузини, значи у стању је да климатизује, противпожаран је, али није носив. Носивост се постиже са вертикалним стубовима где се налазе обични бетони, тако да са овим моделом зида може да се направи зграда од 10, 15 спратова. Имамо све задовољено и природну климатизацију и звучну изолацију, противпожарну заштиту, носивост и оно што је интересантно изузетну отпорност на потресе“ – додаје професор Кекановић.

Поред природних материјала, бетон настао на Грађевинском факултету крије и један кључни модерни састојак – млевени стиропор.

Остале вести из ове категорије