
Маријана Толимир | 7. мај 2024. | 08:53 | Здравство
Са доласком лепшег времена чешће боравимо у природи, а неретко са излета можемо да се вратимо и са нежељеним „гостом“ – крпељом. Лекари истичу да сам ујед крпеља није опасан, међутим уколико су заражени могу инфицирати и човека, потребно је да га што пре извадимо како бисмо умањили могућност заразе.
Како се крпељи хране крвљу човека, на тај начин могу да пренесу и разне микроорганизме у наш крвоток. Иако већина уједа ових паразита пролази безазлено, епидемиолози истичу да је најзначајнија превентивна мера уништавање крпеља у природи. Ипак, како то у потпуности није могуће, веома је важно да користимо репеленте, односно хемикалије које их одбијају, и да уколико уочимо крпеља на телу, да га што пре одстранимо.
„Дакле, јако је важан проток времена, јер чешто оклевамо да ово учинимо када приметимо крпеља па губимо драгоцено време. Нема потребе да се јављамо за лекарску помоћ, јер док то учинимо, пролазе сати, понекад и цео дан, а управо са протоком времена расте вероватноћа да ће неки микроорганизам доспети у наш крвоток,“ објашњава епидемиолог др Небојша Бохуцки.
Како даље напомиње наш саговорник, постоји много дезинформација о томе како извадити крпеља, али ништа од тога није тачно. Добро би било да понесемопинцету када одлазимо у природу како бисмо крпеља лакше ухватили и полако га извукли напоље.
„Једноставно треба да ухватимо крпеља као било које страно тело и полако извлачимо напоље. Уколико пак остане још неки део крпеља, вилица или неки део тела, и тај мали остатак ухватимо и извлачимо напоље, а суштина је у томе да не губимо драгоцено време,“ напмииње др Бохуцки.
Након тога, потребно је наредних дана посматрати место де нас је ујео крпељ и уколико се појави црвенило, тада се јавити лекару.
„Црвенило може да побуди сумњу да је реч о Лајмској болести, о првом стадијуму и тада свакако треба да се јавимо за лекарску помоћ, јер је у првом стадијуму ово обољење излечиво у 100 одсто случајева,“ наводи епидемилог.
Лајмска болест карактеристична је за Војводину, међутим већ у Хрватској и Мађарској крпељи могу да буду преносници и крпељског енцефалитиса, који изазива запаљење великог мозга и које је далеко теже обољење, али против којег постоји вакцина.
ХПВ водећи узрок рака грлића материце, обухват вакцинацијом свега 5 посто у Суботици
Силвиа Мартиновић | 22. 4. 2025.
Данас је почела акција „Отворена врата“ за ХПВ вакцину, и трајаће до 30. априла, сваког...
Санела Симеуновић | 14. 4. 2025.
Адекватна исхрана, довољна количина течности и добар сан, савезници су у борби против пролећног...
Санела Симеуновић | 4. 4. 2025.
Поводом обележавања Светског дана здравља, 7. априла, у нашем граду ће се у понедељак...
Превентивни прегледи кључни у борби против рака дојке
Санела Симеуновић | 19. 3. 2025.
У Севернобачком округу је 2022.године од рака укупно оболело 626 жена, од тог броја њих 173 од...
На недељном нивоу око 200 оболелих од респираторних инфекција
Санела Симеуновић | 12. 3. 2025.
Када је реч о актуелној епидемиолошкој ситуацији акутних респираторних инфекција, на...
У Севернобачком округу 314 особа болује од ретких болести
Санела Симеуновић | 28. 2. 2025.