Искрчени воћњаци – може ли таванкутска јабука да опстане?

Санда Милеуснић Николић | 4. април 2024. | 11:39 | Пољопривреда

Неисплативост производње јабука, са којом се таванкутски воћари суочавају последњих неколико година, условила је све чешће крчење воћњака, па је производња јабука већ сада смањена и то до чак 70 одсто. Штета од престанка производње тек ће бити видљива, упозоравају произвођачи, и наводе да би крчење евентуално могло да се успори интервенцијом државе, али не и заустави.

Пре десетак година у околини Таванкута јабука је узгајана на око 400 хектара, а сада је већ више од половине воћњака искрчено. Од оног што је остало, део се само делимично обрађује, јер су смањена улагања, па се јабука производи само за индустрију. Како један од произвођача, Маријан Давчик, који је уједно и директор Земљорадничке задруге „Воћко“, напомиње било је и раније лошијих година, али не памте тако тешку ситуацију каква је током последњих пет година.

„По мени можда 30 одсто од некадашњх површина се ради још редовно са пуним капацитетом. Једноставно постало је неисплативо, то је стицај разних околности, између осталог и геополитичких и поремећаја на тржишту, промена навика потрошача, канала дистрибуције и промене климе“ – појашњава Давчик.

Тако је од некадашњих 4.000 тона воћа, колико је „Воћко“ извозио, сада „спао“ на свега 1.500 тона. Мали произвођачи још увек успевају да изађу на руско тржиште, али и тамо неће још дуго, јер ће Русија убрзо имати довољно својих јабука. На европском тржишту Пољска готово да држи монопол, јер производи 40 одсто свих јабука, а домаћи ланци раде само са великим произвођачима, па ни ту немају шансу. И када продају јабуку, произвођачима не остане много, барем не довољно за опстанак.

„Српска јабука сад донешена у Русију, зависи од сорте, али нека просечна цена је 100 динара. Од тих 100 динара, када се сви трошкови одбију, превоз, паковање, хладњача, па када онда произвођач добије неку суму од које треба да плати добављачима и радницима, ако му остане 10 динара, добро је. То је прича само за прву класу, на индустријској се прави губитак.“

На питање може ли се крчење зауставити, Давчик одговара да може једино да се успори, и то уколико држава производњу погура подстицајима. Каже - ако једном замре, никада се више неће покренути, а ако замре воћарство, биће то велики ударац за српску привреду.

„Нажалост, како сад ствари стоје, изгледа ће та таванкутска јабука само постати као у мемоарима, неки период Таванкута када је она била позната. Како сада стоји, изгледа је више неће бити. То је изузетно велика штета, јер није само проблем што неће бити више јабука и није што ти воћари више неће бити воћари, пад ће осетити и све те фирме које су нам биле добављачи, у свакој хладњачи ради по 20 до 30 људи, пуно је већ индиректна штета.“

Поједини воћари који су искрчили јабуке прешли су на ратарство, други пак због песковитог тла могу једино да се баве повртарством. Како Давчик наводи, проблем ће бити и ако сви пређу на повртарство, неће бити довољно радне снаге.