Очекује се раст броја оболелих од малих богиња, вакцинални обухват низак

Силвиа Мартиновић | 20. фебруар 2024. | 10:56 | Здравство

Три случаја на територији Београда и један у Новом Саду – то су најновији званични подаци када су морбили у питању. Стручњаци упозоравају да се очекује драстичан раст тог броја, с обзиром да је реч о изузетно заразном обољењу, све док је вакцинални обухват низак. Сама болест може изазвати низ компликација код најмлађих, па чак и смртни исход, зато је од изузетне важности да родитељи послушају савете стручних лица.

Последња већа епидемија малих богиња на територији Србије десила се током 2017. и 2018. године, број оболелих је тада био око 5.800, а петнаесторо њих је умрло. Како се таква ситуација не би поновила, могуће је постићи само повећањем вакциналног обухвата, који би требало да буде изнад 95 одсто, а тренутно смо далеко од тога, истиче др Небојша Бохуцки, епидемиолог.

- Према последњим подацима, он изности негде око 80 одсто на нивоу наше републике. Имамо податке и за Суботицу за прошлу годину, они су управо јутрос обрађени, и у првој години обухват ММР вакцином је само 86 одсто, што је далеко од потребних 95, у прошлости је било чак и више, 96-97 одсто. Приликом уписа у школу, значи у седмој години, ту се обухват нешто поправља, износи 92 одсто, али ипак треба да буде 95 одсто.

Многи погрешно помешају морбиле са овчијим богињама или рубеолом, међутим, та три обољења нису иста. Морбили могу бити изузетно опасни због потенцијалних компликација, а клиничка слика је у почетку потпуно некарактеристична.

- Значи особа има повишену телесну температуру, цурење носа, главобољу, све ово личи на низ акутних респираторних инфекција које се и иначе јављају у овом периоду године, и често ако је блажа клиничка слика, због истих се и не јављамо лекару. Међутим, након 2-3 дана настаје ситна оспа, и то прво на лицу, а потом се спушта и захвата све делове тела. По правилу се тек тада јављамо за лекарску помоћ, јер је јасно да се нешто дешава са нашим организмом. Треба рећи да особа што је млађа, има тежу клиничку слику, и најтеже је у првих пет година живота.

Болест може бити попраћена јаком дијарејом која захтева хоспитализацију, упалом средњег уха, па чак и упалом плућа и великог мозга, а то све може имати и смртни исход. Зато је неопходна имунизација: прва доза вакцине се може примити са навршених годину дана живота, док је друга доза предвиђена након навршене шесте године. Како епидемиолог истиче, родитељи често оклевају и прву дозу траже тек у трећој, чак четвртој години дететовог живота, међутим, болест је најопаснија баш када су бебе и мала деца у питању.

- Када дете уђе у другу годину живота, неопходно је да се тада и вакцинише. Тако настане такозвани колективно имунитет, а то је најбоља баријера, односно најбољи начин превенције овог заразног обољења. Када је висок вакцинални обухват, тада ако и дође неко у нашу земљу ко је је оболело, нема кога да зарази, односно вероватноћа да ће се наћи са лицем који није вакцинисано – уколико је обухват преко 95 одсто -, износи 1:20, значи мала је вероватноћа. Чак и ако је висок вакцинални обухват, појединачни импортовани случајеви могу да се нађу, али неће доћи до веће епидемије на територији једне земље.

Имајући у виду да се редовном вакцинацијом предупређује настанак епидемија и тако дугорочно штити здравље целокупне заједнице, вакцинација против одређених заразних болести је и законом обавезна, а такав је случај и са ММР вакцином.