Породица Ивковић која се годинама бави пољопривредом покренула је ове године узгој необичног и ретког поврћа у Србији – слатког кромпира, односно батата. Прва искуства су веома позитивна – како количином рода, тако и продајом.
Поље слатког кромпира, четири сестре и мали брат – звучи као почетак неке бајке, а можда то и јесте. Када су им мајка и отац дали комад плодне земље иза породичне куће надомак Мале Босне да на њему посаде шта им је воља, сестре Јосипа, Кристина, Ана и Марија одлучиле су да то буде батат – необично поврће пореклом из Јужне Америке.
Годину короне искористиле су да посаде стотину садница за пробу, а род је био довољан за трпезу ове велике породице. У ову сезону сестре Ивковић су ушле спремнији– посадиле су чак 9000 садница на око пола хектара земље. Како прича Кристина, било је бројних изазова, јер је биљка захтевна за узгој, а није било лако ни наћи квалитетне саднице.
У садњу батата укључила се не само цела породица, већ и комшилук. И најмлађи од петоро деце, једанаестогодишњи Лука са другарима из школе. Како каже, није било лако али се исплатило.
Слатки кромпир управо је сазрео за вађење, а судећи по првој половини колико су успели да изваде, род ће бити добар. Сада је на ред дошао и нов изазов – како продати и пласирати поврће које је код нас још увек релативно непознато.
И док се праве планови за следећу годину, потражња за органским бататом породице Ивковић расте из дана у дан, а већ су стекли и понеку сталну муштерију. За Ану, Марију, Јосипу и Кристину жеља да остану на селу и да се баве пољопривредном породични пројекат „батат“ је само учврстио.
