У Зоо – врту на Палићу осим егзотичних, налазе се и врсте животиња које иначе насељавају екосистем у Србији, а које спадају у заштићене. Многе од ових врста опорављене су у Прихватилишту, попут рода, европских барских корњача и других, али су по пуштању на слободу одлучиле да остану баш ту, у Зоолошком врту.
Зоолошки врт Палић налази се на заштићеном подручју природе, односно подручје је заштићено јер га насељавају бројне врсте дивљих животиња из различитих класа објашњава ветеринар у Зоо – врту на Палићу, Марко Лазић. Ту спадају птице, сисари, гмизавци, водоземци, инсекти. Велики број тих врста опорављен је у Прихватилишту, а потом су животиње одлучиле ту да живе. Пример за то су роде, многе птице певачице које су се прикључиле јатима која се овде већ налазе, објашњава наш саговорник.
-Ми смо грубо пребројали око четрдесетак вртса птица, десетак врста сисара, гмизаваца, водоземаца, када је реч о инсектима у плану је једно истраживање, које ће детерминисати врсте. У плану је више таквих истраживања, које ће показати које су све заштићене врсте, не само инсекти, присутне на територији Зоолошког врта.
Врсте које су ту настањене су сива и бела чапља, роде, косеви, мали гњурци, водомари и друге. Овај принцип рада веома је важан када је реч о очувању заштићених врста, а добар пример за то су и европске барске корњаче.
-Оне су изузетно угрожене због уништавања њихових природних станишта. У прихватилиште је стигло око 150 јединки, а у оквиру станишта за тапира, направљено је и за њих. По опоравку ту их вратимо, где могу да се на природан начин размножавају, путем канала могу да се врате у језеро Палић, односно природна станишта. То је један од значајнијих пројеката како би се угрожене јединке вратиле у природна станишта.
Када је реч о заштићеним врстама птица које бораве у Зоо – врту, уколико неко жели да их посматра најбоље време за посету су јутарњи часови, док када је реч о појединим врстама сисара, попут слепих мишева, јежева и других, најбоље време је предвече, закључује наш саговорник.
