Суботица није само град прелепе архитектуре и мултикултуралности; она је град снажних, образованих и храбрих жена које су деценијама биле скрајнуте на маргине историјских уџбеника. Док шетате центром града, вероватно и не слутите да су у зградама поред којих пролазите живеле визионарке које су се бориле за право гласа, водиле банке у свету мушкараца и пркосиле фашизму. Ову неправду исправља др Маргарета Башарагин, која је одлучила да женску историју Суботице отргне од заборава и постави је тамо где јој је место — у сам центар нашег идентитета.
Наслеђе које мења свест
Прича о истраживању знаменитих жена почиње у Новом Саду, у Удружењу „Женске студије и истраживања” (ЖСИ), које је још 1997. године основала професорка Свенка Савић са Филозофског факултета. Др Башарагин, њена некадашња студенткиња, преузела је вођење овог удружења, настављајући деценијски рад на пројектима који су постали њена животна мисија.
— Пошто сам завршила све нивое студија и на крају се обрела код куће у Суботици, схватила сам да је женско питање у нашем граду нешто што је моја обавеза, да му из стручне перспективе приступим — каже др Башарагин.
Њен рад се ослања на темеље које су поставиле професорка Савић и др Гордана Стојаковић, позната по свом раду у Новом Саду.
Јеврејке: Најобразованије жене свог доба
Кроз истраживачки рад се испоставило да су Јеврејке с краја 19. и почетка 20. века биле носитељке напретка у Суботици. Разлог је био једноставан, унутар јеврејске заједнице образовање женске деце било је изузетно цењено и подстицано.
— Трагајући за нашом женском историјом у Суботици, испоставило се да многе знамените жене управо припадају јеврејској заједници, зато што су оне тада очекивано биле најобразованије јер се велика пажња придавала образовању — истиче др Башарагин.
Ленке Краус: Банкарка, феминисткиња и миротворка
Можда најфасцинантнија фигура суботичке историје је Ленке Краус. Дуго је била позната искључиво као прва жена директорка банке у Суботици између два светска рата — што је само по себи био невероватан успех у време када су жене удајом губиле право на располагање сопственом имовином. Међутим, нова истраживања открила су много дубљи траг који је оставила.
Ленке Краус је била председница првог феминистичког удружења у Суботици, основаног још 1917. године. Била је миротворка која је 1916. године позивала жене на друштвени ангажман ради успостављања мира, и добротворка која је држала предавања под називом „Жена и друштво”. Њен живот, обележен борбом и успехом, завршио се трагично 1944. године када је депортована из зграде у центру Суботице, (данашња „Лагуна”) право у Аушвиц, где је погубљена.
Феминизам у Суботици није „увозна” мода
Многи верују да је феминизам новотарија, али др Башарагин нас подсећа да је феминистички покрет у Суботици био и те како жив док је град још био у саставу Хабзбуршке монархије. Прво удружење верског и хуманитарног карактера основано је још 1852. године као женска секција јеврејске заједнице .
Тек почетком 20. века јављају се удружења Буњевки, Српкиња и Хрватица. Између два рата постојала је чак и Женска странка, чија је чланица била и Ленке Краус. Иако је странка била кратког века због краљеве забране политичког рада, борба се наставила кроз Антифашистички фронт жена (АФЖ) након Другог светског рата.
Једна од истакнутих боркиња била је и Софија Малушев, активна у женском покрету, која је касније постала прва жена директорка дома за старе особе.
— Очекивано је да су знамените жене различитих нација, вера и језика, али их је повезивала иста идеја и идеологија — наводи др Башарагин.
Илона Филеп: Суботичанка која је покорила Холивуд
Међу онима које су се усудиле да сањају преко граница Суботице била је и Илона Филеп, рођена 1891. године у Улици Вука Караџића. Илона је ушла у историју као прва суботичка професионална новинарка, пишући за листове на мађарском језику и извештавајући још 1913. године о посети светске делегације феминисткиња Палићу и Суботици. У својим новелама и сценаријима бунтовно је тематизовала неравноправни положај жена.
Пут ју је 1914. одвео у Њујорк, где је радила као новинарка и постала успешна ауторка романа на енглеском језику, а потом се 1926. сели у Холивуд. Тамо је радила као секретарица звезде Марије Корде и као асистенткиња чувеног Михаела Куртиза. По њеном сценарију снимљен је филм „Пролећни пљусак”, који је доживео светску славу. Пред смрт, 1954. године, у писму родном граду признала је: „Греје ми срце сазнање да ме се још сећају људи из тог мирног, тихог света, у којем сам била грозничаво и дивље млада”.
Од заборављених визионарки до светских уметница
Историја се пише и данас, а Суботица има чиме да се поноси. Књига „Животне приче савремених визуелних уметница Суботице” открива жене попут Лее Видаковић, рођене Палићанке, докторке уметности и предавачице у Португалији, светски признате. Њен филм „Породични портрет” осваја награде широм света, од Јапана до Мексика, док је у сопственом граду готово непозната .
Проблем је често у начину на који се о женама пише у енциклопедијама. Оне се идентификују кроз брак, децу или мушке сроднике, што др Башарагин сматра дискриминаторним. Циљ њеног рада је писање проверљиве историје без сувишних емоција, која ће одати признање женама које су допринеле борби против фашизма и друштвеном напретку.
— Закључила сам да је женска историја део мог контекста који сам наследила када сам се родила овде — закључује др Башарагин.
Антрфиле
Ко је др Маргарета Башарагин?
Др Маргарета Башарагин је истакнута научница и повереница суботичког огранка Удружења „Женске студије и истраживања”. Основне и мастер студије завршила је на Одсеку за немачки језик и књижевност, а докторирала је 2017. године у Центру за родне студије на Универзитету у Новом Саду са темом о идентитету ученица у двојезичној настави. Усавршавала се на Хумболтовом универзитету у Берлину, а за свој рад добила је престижне награде „Анђелка Милић” (2022) и „Бринг Тхе Ноисе” (2023). Ауторка је и уредница бројних књига, укључујући „Знамените Јеврејке Суботице”, „Антифашисткиње Суботице” и „Знамените Суботичанке 20. века”. Њен рад фокусиран је на родну равноправност, анализу дискурса и очување сећања на жене које су задужиле Суботицу.
Реализовано у оквиру пројекта „Чувамо ћирилицу” који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
