У просторијама Удружења слепих и слабовидих, одржан је пригодан програм којим је обележен Међународни дан особа са инвалидитетом. Иако се њихови чланови, који делимично или потпуно не виде, крећу отежано, најтеже им пада када их људи који виде — не примећују. Заједничка судбина, жеља за радом, запослењем, остварењем права и бољих услова живота, држи на окупу ову сложну заједницу.
23-годишња Данијела Пејић је трајно изгубила вид пре 13 година, након операције хипофизе. Научила је, каже, да ,,гледа“ рукама и на тај начин доживљава свет. Ослања се првенствено на чуло слуха, а када се креће има пратњу и носи бели штап, јер јој је као и већини слепих и слабовидих особа, кретање кроз град отежано.
Један од приоритета у раду Удружења слепих и слабовидих, јесте борба за остварење права чланова, нарочито у домену запослења, а то чине кроз описмењавање — учење Брајевог писма које им омогућава да стекну или задрже писменост. Осим тога, у активности Удружења спада и учење кретања уз помоћ белог штапа, док у слободно време чланови играју прилагођени шах, размењују искуства и раде на проналажењу начина за суочавање са изазовима.
Удружење слепих и слабовидих у нашем граду је основано пре седам деценија, а броји преко 500 чланова свих генерација. У протеклом периоду, уз подршку Града и донатора, извршена је адаптација просторија. Иначе, Удружење би требало да буде измештено на локацију која ће бити прилагођена потребама чланова Удружења, односно која неће бити на спрату, као што је то тренутно случај.
