Готово половина имовине одузете након Другог светског рата у Суботици враћена је власницима и њиховим наследницима. Из Удружења за поврат одузете имовине поручују да нису задовољни током реститутуције, јер је враћено веома мало пољопривредног земљишта, које се у Суботици највише потражује, а све због лоше скројеног закона, који мора да се мења.
На основу Закона о враћању имовине и обештећењу, Јеврејској општини Суботица враћене су три некретнине – зграду бивше болнице у којој се данас нализи Средња економска школа, пословни простор у Димитрија Туцовића, као и објекат некадашње ортодосне синагоге у Франкопанској улици.
Осим по овом Закону, јеврејске општине потражују некретнине и на основу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих наследника, који је донет пре две године. Председник Савеза јеврејских општина Србије, Роберт Сабадош, каже да општине још увек истражују податке о имовини у државној својини која је припадала страдалим Јеврејима, али да је на територији Јеврејске општине Суботица, углавном реч о пољопривредном земљишту.
У Удружењу за поврат одузете имовине, нису задовољни колико је процес реституције одмакао у Суботици, иако је према најновијим подацима враћена готово половина онога што се потражује: укупно 119 пословних простора, шест зграда, шест станова, 3.000 квадрата грађевинског земљишта и 850 хектара пољопривредног земљишта. Највећи проблем, напомиње председник Удружења, Милан Узелац, јесте што је Закон о враћању одузете имовине и обештећењу лоше урађен, а да је у нашем граду најпроблематичније управо пољопривредно земљиште, које је држава махом отуђила.
Држава је предвидела 2,5 милијарде евра за обештећење, међутим, процена је да ће, уколико Закон остане овакав какав је, бити потребно чак 13,6 милијарди, појашњава Узелац, што је додаје, једнако лоше како за државу, тако и за оне који потражују имовину.
Обештећење за имовину која не може да се врати у натури требало је да почне ове године, међутим, померено је за почетак 2019. године.
