Наш суграђанин Веселин Узелац у марту 1999. године остао је без ноге током НАТО бомбардовања на Косову. На служење редовног војног рока отишао је у септембру 1998, а следеће године у марту пребачен је на Паштрик. Када је кретао у војску није ни слутио да ће његове младалачке снове прекинути рат. Као у филму, Веселин је дан пре кобног догађаја преносио рањене војнике, и остао је са њима на положају који је сутрадан бомбардован, а он тешко рањен.
Пред Веселином се нашао до тада највећи изазов – морао је да прихвати да ништа неће бити као пре. Смогао је снаге и упркос свему одлучио да оствари све оно што је планирао. Уписао је Високу пословну школу у Београду коју је завршио, а након тога се вратио у Суботицу код родитеља. Жеља да поново буде херој и оствари све своје тежње натерала га је да се осамостали.
Веселин је недуго након селдибе постигао оно што је планирао, упознао је будућу супругу са којом има двоје деце.
Породица Узелац данас живи задовољно, а Веселин се труди да буде добар отац. Поред породице која му је најважнија, тренира стреличарство. Освајач је међународних и домаћих такмичења а председник је и парастреличарског клуба „Ветеран“.
Херојство овог Суботичанина на Косову али и животни подвизи након рата остају као пример храбрости и упорности, иако га како каже, највише боли то што су ратни хероји заборављени.
