Дугорепа, уралска ,сова, која је током децембра пронађена повређена у банатском селу Крајишник, а потом пребачена у Прихватилиште за дивље животиње на Палићу, опоравила се, чиме су се стекли услови за њену враћање у природу. Ова изузетно ретка врста сове, пуштена је на подручју „Суботичке пешчаре“.
Јединка једне од највећих врста сове у Србији – дугорепа, позната још и као уралска, пронађена је 17.децембра у селу Крајишник, када је, претпоставља се, ловећи плен, ударила у ограду и остала ошамућена. Птица је потом пребачена у Прихватииште за дивље животиње на Палићу где је стигла 24.децембра, угрувана, али без видљивих физичких повреда. Преплашена сова, у првих неколико дана одбијала је храну.
Након нешто више од месец дана заточеништва, ова дивљења вредна јединка, докопала се слободе.
О реткости дугорепе сове говори и податак да у Војводини има свега десетак гнездећих парова, а у целој Србији око 100. Њена природна станишта углавном су изоловане старе шуме, а најближе познато су Вршачке планине. Крупна, снажна и веома дивља, агресивна птица, која углавном избегава људе, добар је летач и изузетан ловац, а у наше равничарске пределе довела ју је специфична „навика“ да зими напушта планину и шуму и проводи је у равници. Сова је пре пуштања на слободу прстенована ради даљег праћења.
Након што је ова ретка, дугорепа сова напустила свој кавез у Прихватилишту и нашла слободу у „Суботичкој пешчари“, у Зоолошки врт су стигле још три повређене птице, црвенокљуни лабуд, орао мишар и мала сова названа Лили. Оне ће, када се у потпуности опораве, такође бити пуштене у природу.
