Светски дан просветних радника обележава се сваког 5. окторба, са циљем да се пружи подршка просветним радницима, као и да се осигура да потребе будућих генерација и даље буду испуњене од стране учитеља и професора. Тим поводом о изазовима, позитивиним странама ове професије, разговарали смо са професорицом српског језика, Александром Самарџић.

Тренутно наставница српског језика у ОШ „Јован Јовановић Змај”, Александра Самарџић, у просвети ради 30 година и оно што са поносом истиче је, да је без обзира на потешкоће, бити учитељ, просветни радник, велика част. Љубав према читању и поезији, је оно што је одвело на путеве просветног радника, а током три деценије било је и мноштво промена, како самог начина рада, али и генерација, објашњава наша саговорница. Када сам ја почињала да радим, пре 30 година, постојао је глобалан план рада, данас има мноштво педагошке администрације која се често води паралелно и некако то иде на уштрб непосредног рада са ученицима, каже професорица Самарџић.

-Некада смо кроз редовне часове наставе, допунске и додатне, и кроз секције имали много више простора и времена да се упознамо са нашим ученицима. Сада, да кажем и деца и ми некако имамо све више обавеза, ученици имају све више предмета и дуже остају у школи, тако да се у том смислу организације наставе променило доста тога-

У данашње време посао просветног радник се ради из хуманости и љубави има сложенији задатак, систем вредности се наравно променио, каже наша саговорница. Деца су све више оптерећена модерним технологијама, па долазимо до тога да имају све слабију концентрацију и те границе се све више померају. Оно што јесте лепо у овом позиву је да су деца увек деца и отуда наш огроман труд и љубав ка професији, истиче Александра.. Данас се трудимо пре свега да преко тог индивидуалног приступа остваримо максималан потенцијал свако ђака, наравно колико је то у данашњем раду могуће.

-Част је бити просветни радник, колико год да је нама тешко, ми ипак у сваки дан улазимо са новом авантуром, наш посао је динамичан и у раду са нашим ученицима смо увек активни. Некако имамо шира интересовања, заједно са њима одрастамо и делимо њихову судбину, усавршавамо се заједно са њима, покушавамо да се прилагодимо раду, чинимо те неке кораке у образовању заједно, трудимо се да пробудимо нека интересовања у ученицима да заволе школу, књигу, да схвате да је образовање важно и да само трудом ирадом човек може да постигне нешто у животу-

Иако се нажалост све мање младих људи одлучује на професорски позив, наша саговоница се нада да ће нека системска решења у друштву побољшати положај просветара, те да ће то утицати да се тај број промени.