Мотиви сламе нису ретки на овим просторима, а за бројне предмете израђене у овој техници заслужне су чувене сламарке. Јозефина Скендеровић, једна је од најпознатијих у нашим крајевима, јер је дуги низ година посвећена овом јединственом послу.
Јозефина Скендеровић, већ готово четири деценије бави се сламарством. Бављење овим хобијем, почиње давне 1979. године, када се Јозефина запослила у основној школи у Таванкуту, где су се одржавале сламарске радионице за децу. Љубав према сламарству, потекла је из окружења, јер како каже, одрастала је док се жетва још радила ручно, а није било ни једне Дужијанце на којој она није била. Да би сте се бавили сламарством, морате најпре имати љубави, стрпљења, али и времена.
Да је резултат феноменалан, види се у радовима ове уметнице. Круна коју ће бандаш и бандашица носити за овогодишњу Дужијанцу, Јозефина је израдила за око 3 недеље. Поред круна, највише се праве слике од сламе, али и перлице и други сувенири. Основно правило у овом послу је да се слама обликује док је мека, због чега се мора поквасити, а потом се мора осушити да би се могла саставити.
Слама која се користи за израду радова је посебна сорта жита – банкут, која се данас сади само у вртовима сламарки.
Јозефина Скендеровић води сламарске секције у ХКПД „Матија Губец“ у Таванкуту још од 1993. године. Ове године, одржан је 32. Сазив колоније сламарки, а радови са ове колоније, могу се погледати сутра, 11. августа на Изложби која ће се одржати у вестибилу Градске куће, с почетком у 19 часова.
