Поводом Светског дана борбе против трговине људима, Градска организација Црвеног крста организовала је акцију у центру Суботице, у оквиру које су информисали суграђане о овом актуелном проблему.

Иако се чини да се такве ствари код нас не дешавају, да се трговина људима увек дешава у неким другим земљама, чињенице и статистички подаци говоре другачије – објашњавају волонтери Црвеног крста, Војислав Станковић и Сара Николић.

– Што се тиче статистичких података, од Јавног тужилаштва смо добили информацију да је регистрован један случај прошле године у нашем граду, и тај поступак је и даље у току. У питању је била сексуална експлоатација. Регистрован је и један случај ове године, тај поступак се завршио, и у питању је била радна експлоатација. Што се тиче података на националном нивоу, прошле године је Центар за заштиту жртава трговине људима идентификовао 71 жртву, углавном су то биле жртве сексуалне експлоатације, и то најчешће жене преко 18 година. Мислим да ови статистички подаци довољно говоре колико је тај проблем присутан и код нас.

Црвени крст Суботица током целе године реализује едукативно-превентивне радионице за децу и одрасле у оквиру програма „Борба против трговине људима“.

– Имамо радионице које су прилагођене свим узрастима, са децом радимо радионице са ликовима Мишом и Машом, а старијима мало више приближавамо појам трговине људима, како могу да се заштите.

Трговина људима је облик насиља, најтежи облик кршења људских права који се односи на достојанство, али врло често и на право на живот – истакла је Ђенђи Селеши, чланица Градског већа задужена за област социјалне заштите и здравства.

– Ако мислите да овај проблем није заступљен у нашем крају, онда јако грешите. Град Суботица је и погранично и транзитно подручје, што значи да се налази у зони повећаног ризика. Постоји већи ризик од експлоатације како наших суграђана, тако и миграната који се налазе у транзиту у нашем крају. Да ли трговина људима погађа одређене категорије нашег друштва? Да. То су најчешће жене, малолетна деца, то су све чешће млади на друштвеним мрежама, и то су мигранти. Хајде да не говоримо о броју – ви, ако имате један пријављен случај, а имамо га у нашем граду, иза њега могу да стоје десетине или стотине жртава трговине људима. Значи сваки случај је специфичан, и зато сам рекла да је важно врло организовано и врло одговорно приступати свакој проблематици.

Уколико сумњате на било који облик трговине људима, чак и ако немате доказе, треба то да пијавите, јер тако можда можете спасити неку жртву трговине људима која је у фази врбовања – поручила је Селеши. Светски дан борбе против трговине људима је установљен у новембру 2013. године у оквиру Резолуције „Побољшање координације напора против трговине људима”, усвојене на 68. заседању Генералне скупштине Уједињених нација.