У Суботици се налазе готово непознате удолине у песку, које постоје само још у Мађарској, и које су назване „млаке“. Професор са Грађевинског факултета, др Лајош Ховањ, годинама их је истраживао, и залаже се за њихову заштиту.
Можда оку лаика на први поглед ово делује као обична ливада, она то није. Реч је природном феномену познатом као млака – то су удолине, са водонепропусним слојем креча, у којима се задржава вода, а обилују и специфично вегетацијом. Иако су људима са ових простора познате од памтивека, данас је мало ко чуо за њих. Ипак, професор Лајош Ховањ бави се млакама већ неколико деценије, а успео је да их пронађе преко 50 на подручју Суботице, највише Радановца.
Млаке нису погодне за пољопривреду, управо због воде која у њима или стално стоји, или тешко отиче. Међутим, коришћене су за испашу, али се из њих дуго вадио и креч, који је коришћен за изградњу кућа.
Професор сматра да би млаке могле да послуже и као резервоари за кишницу, али да би их требало и заштитити, будући да су веома ретке и да се у Европи налазе једино између Будимпеште и Суботице.
Највећа млака у Суботици је Мукићева, названа по градоначелнику Јаношу Мукићу, и у чијем поседу се дуго налазила.
