У Суботици има око 200 успоривача саобраћаја, или популарно названих лежећих полицајаца, а многи од њих постављени су без стварне потребе, кажу из Савета за безбедност саобраћаја Града Суботица и наводе да их је за половину више него што предвиђа пројекат техничке регулације саобраћаја. У најави је и детаљна анализа свих локација у граду и уклањање лежећих полицајаца на местима где само успоравају саобраћај без повећања безбедности.

На последњем састанку Савета за безбедност саобраћаја нашло се девет тачака, од којих су осам били захтеви за постављање успоривача саобраћаја, а неретко се дешава да се захтеви упућују више због субјективног осећаја грађана, него због стварне потребе. Председник Савета подсећа да струка каже да је лежећи полицајац једна од последњих мера за успоравање саобраћаја тамо где је то неопходно, јер је један од најважнијих принципа саобраћаја проточност, коју не треба да успоравамо тамо где не постоји проблем по безбедност.

„Субјективни осећаји грађана су најчешће у питању и најчешће су проблематични у тим захтевима. Најчешће се сусрећемо са синтагмама – има деце, пребрзо се вози кроз насеље, немарно се вози, а на крају када погледамо на тим локацијама статистику МУП-а и уопште статистику о учесталости саобраћајних незгода на тим местима, врло често је то равно нули, не постоји проблем“ – наводи председник Савета, Петар Пантелинац.

Процене су да је на територији Града дупло више лежећих полицајаца него што то предвиђа пројекат техничке регулације саобраћаја, односно има их нешто више од 200, а потребно је између 120 и 130, наводи саговорник и подсећа на неке од примера где су успоривачи постављени без потребе, у највећем броју случајева због петиције грађана.

„У Улици Ласла Секереша, која води од Дудове шуме до Карађорђевог пута на сред улице постављена су два лежећа полицајца. Исто тако у Браће Радић код пекаре „Европа“ су два лежећа полицајца, а та улица је чак планирана као нека врста булевара, чак и алтернатива Београдском путу. И сада се питамо због чега смо поставили два успоривача саобраћаја у улицу која има право првенства, која би требало да буде проточнија и која је оптерећенија у сваком случају.“

Доношење пројекта техничке регулације саобраћаја представља неки ниво системског решења у односу на период од пре неколико година када су успоривачи постављани на основу процене појединаца из Савета или надлежног јавног предузећа, закључује Пантелинац и подвлачи да сада морају да инсистирају на поштовању тог системског решења, те да ће се радити анализа свих локација, и да ће се успоривачи са појединих локација уклањати.

„Упоредићемо локације које према пројекту техничке регулације саобраћаја предвиђају да успоривач саобраћаја постоји са постојећим стањем. Лежећи полицајци ће наравно остати на локацијама на којима постоји потреба, да ли због зоне школе, вртића или је то нека мање прегледна раскрсница, а са друге стране на локацијама где за тим нема потребе уопште вероватно ћемо приступити скидању и пуштању проточности саобраћаја на тим локацијама.“

Када ће тачно доћи до уклањања и на којим локацијама, још увек се не зна.