Нада и Славко Малиновић у браку су чак 44 године. По својој љубави и поштовању које једно другом указују, постали су најпознатији пар у Геронтолошком клубу „Бајнат“, који редовно посећују.
Иако је породица желела да се Нада уда за једног богатијег младића те давне 1973. године – она је хтела само Славка. Пожурила је да му врати грамофон који је код ње остао и одлука је пала – венчали су се 20. маја и већ 44 године су у складном браку. И данас су, кажу, заљубљени.
„Наша веза траје већ пуне 44 године. Ја мислим да је главни разлог што се ми волимо, прво је била она младалачка заљубљеност, сад је то нека зрела љубав, разумевање, толеранција. А Славко се мора волети јер је он толико добар – диван муж и диван отац,“ каже Нада.
„Мислим да је пресудило међусобно разумевање, љубав, али и тежња за неким зајендичким животом. И хвала богу, добро смо га проживели, бар до сада. Љубав траје, нема говора, било је ту неких размимоилажења можда у неким ставовима, али кризних момената никад није било. Можда је смешно рећи, али ми се и сада волимо,“ додаје Славко.
Најпоноснији су на сина и ћерку које су упркос тешким годинама и избеглиштву из Тузле у којој су пре рата живели, подигли и школовали. Данас имају и двоје унучади са којима радо проводе време.
„Деца су се лепо снашла, завршили су факултете и то нам је највећи успех у животу. Нашли су посао, нашли су дивне брачне другове, имамо двоје унучади и веома смо срећно са њима. Нисмо никад имали нешто много новца, али смо пресрећни, са малим се задовољавамо. Одемо и на море, али нема ту неке раскоши. Пресудно нам је било да наша деца буду добро“ прича овај брачни пар.
Пензионерске дане Нада и Славко проводе заједно – најактивнији су чланови у Геронтолошком клубу „Бајнат“ где, како кажу, поново проживљававају младост.
„Дан почињемо уз јутарњу кафу и партију таблића – Славко увек побеђује, нема оног пусти је да и она победи јер је волиш. Након тога ја обично дођем на рекреацију у Геронтолошки клуб, а Славко оде код брата. Поподне одмарамо, а увече идемо у шетњу. Углавно се радујемо дружењу у клубу – долазимо на секције, сваке друге среде долазимо на чајанке, као и на игранке,“ уз осмех прича Нада.
Универзалан рецепт за дуг брачни стаж, према мишљењу овог складног пара – не постоји. Они су опстали захваљујући међусобном поштовању, заједничким навикама и томе што су веома слични. Већих трзавица у њиховим животима није било – али, кажу Славко и Нада, након неке свађе увек се треба водити оним да је јутро паметније од вечери.
