Припремање свињског меса и месних прерађевина пред зиму у домаћој радиности уз помоћ рођака и пријатеља, стари је обичај који се традиционално негује на овим просторима. Свињокољ или како га још у Војводини називају диснотором, под утицајем мађарског језика, онако како се спроводио одвајкада, већ неколико година настоје да сачувају у Музеју „Главашева кућа“ у Новом Бечеју. Према речима директора ТО општине Нови Бечеј, Саше Дујина, поред неговања обичаја, ово је прилика и да се дође до квалитетних домаћих производа који су погодни за коришћење при промоцији локалних туристичких потенцијала на сајмовима туризма и другим манифестацијама: „Иначе је то зимско клање, односно припрема за зиму, у новембру, децембру, да би месо стигло да се осуши док је хладно, да може да одстоји до лета, баш као што је и практиковано. Многи су питали зашто то радимо у музеју. Па, музеј јесте место где се чува материјално културно наслеђе, али чува се и нематеријално културно наслеђе, с обзиром да ово јесте завичајни музеј. У овој кући ми се трудимо да оживимо и да сачувамо од заборава све оне обичаје, културу и традицију који су везани за Врањево и за слична места у Банату који су карактеристични за другу половину 19. века и 20. век, када је Главашева кућа имала свој активни животни век. Дакле, жеља нам је да у њој и данас одређене обичаји оживимо кроз овакве манифестације и демонстрације и да их сачувамо од заборава, али и да их нашим пријатељима који долазе као гости и туристима прикажемо, јер овај обичај нам конкретно помаже да, када припремимо и осушимо шунке за следећу сезону, када радимо промоције, да имамо своје производе, које онда не морамо да купујемо. Сви знамо колико је данас скупа шунка када је осушена, али овако је много јефтиније када ми све урадимо. Наравно, можемо да кажемо и да су то заиста домаћи производи. Ова манифестација је свакако и прилика да нам дођу гости код којих и ми идемо, да их угостимо, да направимо један пресек на крају године, да се дружимо. Наравно, захваљујући вама, али и другим медијима, као и уз помоћ наших снимака, да све сачувамо и да промовишемо. На тај начин нудимо идеју да неко од угоститеља то исто може да организује и да пружи својим гостима. Били смо сведоци ове, али и прошле године да је „Тиска кућа“ нешто слично радила, што значи да је наша промотивна активност њима дала идеју, да су они то урадили и на неки начин направили од тога туристички бренд. Верујем да ће они то и наредних година радити, али да ће се појавити и други, јер ово није нешто што смо епохално измислили, но оно што је добра пракса, треба примењивати и у Новом Бечеју.“