У Гимназији „Светозар Марковић“, синоћ је одржана традиционална трибина „Дијалог“, коју организује Драган Крстић, професор филозофије. Трибина је била намењена ученицима четвртог разреда, који су са једним од наших најзначајнијих естетичара разговарали на тему „Уметност и истина“.



Како, на који начин мислити о уметности? Да ли уметност треба да буде у вези са  реалношћу са којом се свакодневно сусрећемо? На ова и слична питања средњошколаца, својим излагањем покушали су да одговоредр Сретен Петровић, професор естетике Филолошког факултета из Београда, Уна Поповић, секретар Естетичког друштва Србије и доцент Филозофског факултета у Новом Саду, др Александар Стевановић, председник београдског Актива професора филозофије, као и Драган Крстић, професор филозофије у Гимназији „Светозар Марковић“.



Сретен Петровић, професор естетике „Филолошки факултет“ Београд: „Ученици су тек зашли у филозофију, у школи се нису макли даље од Платона, а ми смо вечерас ушли у воде савремене филозофије и уметности многих догађања која се данас збивају. Ова публика показала је једну самосвест, која не произлази из потенцијала да су они током школовања прошли филозофију у целини па да из тог ресурса ваде питања, они проблематизују саму ствар као такву. Што даље значи да су они у филозофији и у књижевности у целокупном спектру ових образовних предмета, на неки начин, дошли до тога да о овим стварима овако мисле и да нам овако постављају питања.“



Тема трибине „Уметност и истина„, проистекла је из чињенице да постоје разноразне предрасуде међу људима који воле уметност, теоретичарима, критичарима, професорима, који не праве разлику између истине уметности и истине у уметности, а граница је врло схватљива, како каже професор Драган Крстић.



Драган Крстић, професор филозофије Гимназије „Светозар Марковић“ Суботица: „Та истина уметности, која се може сматрати на различите начине, а коју ја сматрам као нешто естетско што нас узнесе и одушеви, је нешто што нам пружи неко посебно задовољство, а које се не може мерити ни са једним другим задовољством. Истина уметности се не може појмовно образлагати и доказивати. У сваком уметничком делу је важно то нешто што нас усхићује, а не чињеница да ми у стварности препознајемо нешто што уметник кроз уметничко дело говори. Истина у уметности не значи ништа ако нема истине уметности у том делу, јер ми заправо ту истину у уметности можемо пронаћи у историјским читанкама, научним расправама или чланцима. На крају крајева, битна је само истина уметности.“



Трибина „Дијалог“, која омогућава ученицима и љубитељима филозофије да се ван наставе баве естетичким проблемима, наредне године обележиће четврт века постојања.